JEDITE JABUKE I LEŠNIKE, DONESITE VAŽNE ODLUKE! Ne možete ni da zamislite kakve tajne običaje nosi RAVNODNEVNICA

Jesenja ravnodnevnica označava početak jeseni na severnoj polulopti. Jesen ove 2017. stiže u Srbiju u petak, 22. septembra u 22:01, a završiće se 21. decembra u 17:27 kada će početi zima.

Ovog 22. septembra Sunce će izaći u 6.28, a zaći će u 18.38. časova.

Jesen počinje u trenutku kada Sunce, u svom prividnom kretanju tokom godine, preseče nebeski ekvator i krene na južnu nebesku hemisferu.

Dan kada obdanica i noć traju po 12 sati, ne samo što označava početak jeseni, već ovaj dan važi i za vrlo moćan period za rituale.

U centar tih rituala smešten je nedovršen posao, rešavanje nesuglasica sa drugima, prestanak svađa i umirenje bezrazložnog gneva. Takođe, rešavaju se i porodična pitanja.

Ovo je dan kada sagledavamo svoj život i donosimo zaključke o postignutim razultatima.

Jesenja ravnodnevnica se tradicionalno proslavljala kao druga, divlja ili zelena žetva, vreme praznovanja u čast majke Zemlje i njenih plodova. Večera na dan žetve je običaj koji je stariji od hrišćanstva.

U vreme kada ista dužina noći i dana najavljuje dolazak zime, ovaj praznik je predstavljao sipatetički magijski gest kojim je trebalo obezbediti dovoljno hrane za zimski period tako što su se iznosili i jeli najbolji plodovi žetve. U ovo vreme je, prema predanju, Bog svetlosti izgubio bitku protiv svog mračnog blizanca i alter ega, boga tame.

U trave i tamjane koji se najčešće vezuju za ravnodnevnicu spadaju paprat, geranijum, mirta, bor i Solomonov pečat. Na jesenju ravnodnevnicu pale se sveće plave boje kojom se sibolizuje jesenja kiša i zelena za majku Zemlju i divlju žetvu, da bi se prikazalo spajanje neujednačenih aspekata života i uravnoteženog razmisljanja.

Ovaj dan se slavi kao Mabon u paganskoj duhovnosti i to je vreme kada se završavaju poslovi i planiraju novi.

Za Mabon važi pravilo: ”Kakva setva, takva i žetva.” Drevni druidi, koji su živeli u skladu sa prirodom, kroz ovaj dan su odavali počast suncu kao i božanstvima koja su im podarila plodonosnu letinu. Jesenja ravnodnevica je za njih vreme vreme kada se ubiru plodovi rada, ne samo u materijalnom nego i duhovnom smislu.

Inače, ovog dana valja jesti jabuke, lešnik, hleb, krompir, šargarepu i luk. Kuću treba okaditi žalfijom ili mirtom, a ukoliko imate poludrago kamenje, safir i td. treba ih očistiti pod mlazom vode.

Jesenja ravnodnevnica je poznata i kao Radgostov dan – po istočnoslovenskim rodnovernim izvorima. 21. septembra – grozdobera, na hrišćanski praznik Mala gospojina, završava se period poznat u narodu kao Međudnevice.

Međudnevnica se završava u vreme kada su poslednje žetve, branja voća i povrća završeni ili privedeni kraju. Počinje oranje i setva ozimih useva. Narod je obeležavao kraj jednog perioda i početak drugog, novog, raznim svečanostima. Održavani su mnogobrojni sabori i vašari, a verovalo se i da je kraj Međudnevica odličan period za svadbe i veridbe. Pozivani su gosti na veselja, održavane su velike svadbe…

Radgost je bio vrhovno božanstvo grada Retre. Retari su bili slovenski narod koji je pripadao plemenu Ljutića i koji je živeo između reka Odre i Labe. Drugi naziv za Retru bio je Radgošće, očigledno po bogu Radgostu.

(Espreso.co.rs / Opanak)