Da li ste probali hladnu baklavu? Rešava problem svake domaćice, a mlečni preliv menja sve

Hladna baklava rešava problem koji svaka domaćica zna: leti niko ne želi težak, presladak kolač natopljen vrelim agdom. Ova verzija ide u frižider i vadi se hladna, kremasta i sočna. Tajna je u prelivu od mleka i šlaga, a ne u šećernom sirupu. Upravo taj mlečni preliv menja ceo doživljaj deserta.

Kore ostaju hrskave dok se ne natope, fil od oraha daje punoću, a hladan zalogaj osvežava. Zato je ovo desert koji ćete praviti dok traju vrućine.

Zašto je baklava sa mlekom bolji izbor za leto

Klasična baklava se preliva vrelim sirupom od šećera i limuna. Slatka je, teška, i posle drugog komada vam je dosta. Mlečni preliv radi suprotno. Mleko i šlag ublažavaju slatkoću i daju kremastu teksturu koja podseća na tortu, ali bez naporne pripreme.

Orasi ovde nose glavnu ulogu. Ako volite bogatiji fil, slobodno povećajte količinu na oko 350 grama umesto 200. Više oraha znači manje praznog testa i puniji zalogaj.

Sastojci koji vam trebaju

500 g kore za baklavu

200 g mlevenih oraha (ili do 350 g za bogatiji fil)

250 g putera

litar mleka

500 g šećera

500 ml šlaga

kakao prah i rendana čokolada za završni dodir

Kako se pravi kremasta baklava korak po korak

Prvo spremite preliv, jer mora da se potpuno ohladi. Zagrejte mleko i šećer do ključanja, pa kuvajte još deset minuta. Sklonite šerpu sa vatre, umešajte šlag i dobro promešajte. Ostavite sa strane da se ohladi dok slažete kore.

Ako pakovanje ima 14 kora, složite prvih pet jednu na drugu i svaku premažite otopljenim puterom. Po petoj kori rasporedite orahe. Ponovite isto sa sledećih pet kora, a po poslednjoj opet stavite orahe. Preostale četiri kore složite na vrh i premažite puterom.

Isecite baklavu na komade pre pečenja, to je ključno da kasnije lepo upije preliv. Prelijte je ostatkom putera. Pecite na 150 stepeni oko sat vremena, pa pojačajte na 170 i držite još deset minuta, dok ne porumeni.

Šta je zapravo hladna baklava

Hladna baklava je verzija deserta gde se pečene kore sa orasima prelivaju hladnim prelivom od mleka i šlaga umesto vrelim šećernim sirupom, pa se serviraju rashlađene iz frižidera.

Trik koji većina preskoči, a menja sve

Ovde greše mnogi. Vruć preliv na vruću baklavu daje raskvašeno testo. Hladan preliv na vrelu baklavu upija se ravnomerno i kore ostaju delom hrskave. Prelijte odmah po vađenju iz rerne i ostavite nekoliko sati da upije svu tečnost.

Najbolja je posle noći u frižideru. Ujutru je gušća, hladnija i taman zaslađena. Pre serviranja pospite kakao i rendanu čokoladu, to daje gorak kontrast slatkom filu.

Da li hladna baklava mora da stoji preko noći?

Ne mora, ali je znatno bolja. Nekoliko sati u frižideru je minimum, a noć daje najkremastiju teksturu.

Zašto se baklava seče pre pečenja?

Da bi preliv ušao u svaki komad. Ako sečete posle, kore se lome i preliv ostaje na površini.

Može li umesto oraha da se stavi neki drugi orašasti plod?

Može, lešnik ili bademi lepo idu. Ukus će biti drugačiji, ali tekstura ostaje slična.

(Espreso/krstarica/prenela PV)