Paradajz koji puca od soka i ukusa: Sipajte ovo oko korena za nikad mesnatije plodove

Krajem jula polovina plodova u vašoj bašti pukne pri vrhu i ostane bez ukusa. Razlog za to nije jako sunce, već pogrešna prihrana paradajza.

Zalivate svaki dan, list je zelen i bujan, ali plod ostaje vodnjikav i bez prepoznatljivog mirisa. Najveći problem ovde nije tropska vrućina. Glavni krivac je azot.

Zašto vam je paradajz bujan u lišću, a mršav u plodu?

Kada list raste kao lud, a plodovi kasne i ostaju sitni, biljka dobija previše azota. To se obično dešava kada preterate sa univerzalnim đubrivom iz kese ili sa svežim stajnjakom u proleće. Azot forsira isključivo zelenilo.

Za mesnat i sladak plod paradajzu su preko potrebni kalijum i fosfor. Tu prestaje priča o vodi i počinje priča o pravoj hrani u zemlji.

Sipajte ovo oko korena za nikad mesnatije plodove

Drveni pepeo iz roštilja ili kamina sadrži kalijum koji plod puni šećerom, čini ga čvrstim i punim soka. Nemojte ga bacati po listu, jer ide isključivo u zemlju oko stabla.

Recept: Pomešajte jednu punu šaku suvog drvenog pepela u 10 litara vode. Ostavite da odstoji preko noći, a sledeći dan sipajte oko pola litra tog rastvora oko svakog korena. Ponovite postupak jednom u deset dana. Za dve nedelje plodovi postaju osetno tvrđi i slađi.

Ako nemate pepeo, odlično radi i kora od banane. Isecite je i zakopajte plitko uz koren, jer ona polako otpušta kalijum tokom celog leta. Domaćice koje prave zimnicu ovo dobro znaju: paradajz za pasiranje mora biti mesnat, inače dobijete vodu i bacite pola kilograma ploda na četvrt tegle soka.

Kvasac kao spas kada biljka klone posle berbe

Posle prve velike berbe biljka prirodno klone, pa sledeći plodovi često ostanu sitniji. Tada pomaže brzinski rastvor od svežeg kvasca.

Pola kockice (oko 20 grama) rastvorite u 10 litara mlake vode i ostavite da odstoji dva sata. Zalijte po pola litra ovog rastvora oko korena. Kvasac ekspresno budi život u zemlji i pomaže korenu da brže vuče hranu. Ova prihrana paradajza radi se samo po toplom vremenu, jer na hladnoj zemlji nema nikakvog efekta.

Greška koja upropasti sav trud

Zalivanje po lišću uveče donosi plamenjaču – opasnu gljivicu koja za tri dana pojede pola reda. Zato zalivajte isključivo ujutru, direktno u zemlju i uz sam koren. Bolesnu biljku ne spasava ni najbolja prihrana paradajza.

Takođe, oko stabla obavezno stavite sloj od dva prsta pokošene trave. Ovaj malč savršeno čuva vlagu, pa zemlja ostaje ravnomerno vlažna, a kožica ne puca na vrelini. To je spas za paradajz, naročito u saksijama na balkonu koje leti presuše za par sati.

Tri zlatna pravila za finiš sezone: Na ovo obratite pažnju

Da bi sav trud urodio plodom do poslednjeg čeri paradajza, zapamtite ove četiri ključne stvari:

Pravilo 10 dana: Kalijumom (pepelom) hranite biljku svakih deset dana, a između toga koristite samo čistu vodu. Previše đubriva stvara višak soli u zemlji, pa koren počne da odbija vodu.

Stop pred berbu: Prestanite sa svakom prihranom dve do tri nedelje pre poslednje berbe. Tako terate biljku da svu preostalu snagu usmeri isključivo u zrenje već zametnutih plodova.

Oprez sa kiselošću: Pepeo prija apsolutno svakoj sorti paradajza jer daje kalijum. Ipak, ako pouzdano znate da vam je zemljište već slabo kiselo, smanjite dozu da ne poremetite pH vrednost.

Šok od vode kida kožicu: Paradajz nikada ne puca od sunca, već od naglog zalivanja nakon suše. Kada žedna biljka odjednom dobije previše vode, plod naglo nabubri i kožica pukne. Rešenje je redovno zalivanje manjim količinama i obavezan malč.

A vi, čime prihranjujete svoj paradajz? Koristite li pepeo, kvasac ili imate neki tajni recept iz babine sveske koji nismo pomenuli? Napišite nam u komentarima ispod teksta!

(Espreso/Krstarica/DČ)