Stari trik sa kvascem koji spasava paradajz: Listovi neće žuteti, a plodovi će biti krupniji nego ikada

Kesica svežeg kvasca od 42 grama radi ono za šta većina nas troši pare na skupe tečne prihrane. Kvasac za paradajz nije nova moda sa interneta, već trik koji su naše bake koristile kad đubriva u kesicama nije ni bilo.

Listovi prestaju da žute, a plodovi krenu da bubre skoro preko noći. Ipak, treba biti oprezan. Ovo nije posao za odokativno merenje – tajna je u samo jednoj kašičici, jer ako preterate sa dozom, lako možete da „skuvate“ korenje biljkama.

Zašto kvasac radi bolje od kupovnih preparata

Kvasac je, pre svega, živa materija. Kada ga pomešate sa mlakom vodom, on praktično „budi“ zemlju oko korena paradajza.

On podstiče rad korisnih bakterija koje razlažu organske ostatke u saksiji i pretvaraju ih u lako dostupnu hranu – azot i fosfor. Biljka to usisava skoro trenutno.

Zato već posle par dana vidite razliku: listovi postaju tamnozeleni, čvrsti i zdravi. Nije to nikakva tajna iz babine sveske, već čista mikrobiologija koja se dešava direktno kod vas na terasi.

Tačan recept koji ne sme da omane

Receptura je jednostavna, ali količina je sve. Za standardnu kantu od 10 litara mlake vode ide 10 grama svežeg kvasca i dve supene kašike šećera.

Šećer hrani kvasac dok ne stigne do zemlje. Ostavite da odstoji dva sata, pa razblažite još jednom toliko vode pre zalivanja.

10 litara mlake vode (nikako vrele, ubija gljivicu)

10 grama svežeg kvasca ili jedna kašičica suvog

2 supene kašike šećera

pola litra rastvora po žbunu, uz vlažnu zemlju

Najveća greška nije slab kvasac, već suva zemlja. Ako sipate rastvor na ispucalu, žednu zemlju, korenje dobije šok. Zalijte običnom vodom pola sata ranije, pa tek onda dodajte rastvor kvasca za biljke.

Koliko često sme, a kad postaje šteta

Tu većina nas pretera. Kvasac za paradajz kao prihrana radi samo na toploj zemlji, iznad 15 stepeni, što leti na otvorenom nije problem.

Ponovite najviše tri puta tokom cele sezone, sa razmakom od dve do tri nedelje. Češće od toga i kvasac će povući kalijum iz zemlje, pa vam listovi opet požute, samo iz suprotnog razloga. Manje je ovde bukvalno više.

Da li kvasac stvarno zaustavlja žuti list

Da, ali samo kad je žutilo od slabe ishrane, a ne od bolesti. Kvasac pokreće bakterije koje oslobađaju azot, pa se listovi za par dana ponovo zazelene. Ako je žutilo od plamenjače, kvasac neće pomoći.

Mali dodatak koji baka nije znala

Pepeo iz roštilja je ovde tajni saveznik. Pošto kvasac troši kalijum, jedna šaka prosejanog drvenog pepela po žbunu, dan posle prihrane, vraća tu ravnotežu.

Plodovi tako ostaju krupni i slatki do kraja avgusta, a vi ne kupujete ništa novo. Đubrivo od kvasca i pepeo su par koji košta manje od jednog paketa kupovne prihrane.

Da li suvi kvasac radi isto kao sveži

Da, jedna kašičica suvog menja kockicu svežeg. Samo ga prvo aktivirajte u mlakoj vodi sa šećerom desetak minuta.

Može li kvasac da se koristi i za papriku

Može, paprika i krastavac reaguju isto dobro. Ista doza, isti razmak između zalivanja.

Da li smem da zalivam kvascem po suncu

Ne, zalivajte uveče ili rano ujutru. Po jakom suncu voda brzo ispari, a korenje ne stigne da povuče hranu.

A vi, da li ste probali kvasac u bašti ili i dalje verujete samo kupovnim kesicama? Napišite u komentarima koja vam je prihrana dala najkrupnije paradajze ovog leta.

(Espreso/Krstarica/DČ)