ZNATE LI KAKO SU NAŠI PRECI ZVALI JASTUK? Nećete moći verovati svojim ušima, jedna REČ i dalje ŽIVI

Sapun, termin pragermanskog porekla, koji se u našem jeziku javlja u 15. veku, vremenom je istisnuo slovensku reč "milo", od glagola miti, prati, umivati. Balkanski turcizam bunar "potopio" je domaće nazive "studenac" i "kladenac", koji su ostali još samo u stihovima pesama i starim pripovetkama. I tako dalje. A znate li kako su naši preci nekada zvali jastuk?

Čun, vratnice, milo, kladenac... Neke od ovih starih reči zvuče lepše i poetičnije od onih koje su se vremenom "uvukle" u srpski jezik i koje danas daleko češće koristimo od izvornih, sa slovenskim prizvukom. Doduše, nisu sasvim izumrle - još uvek se mogu čuti u nekim krajevima naše zemlje, ali i susednih. Tako je, na primer, jastuk u Sloveniji "vglavnik" ili "blazina", a svojevremeno su se i u Srbiji mogli čuti staroslovenski nazivi za meki predmet koji koristimo dok spavamo ili ležimo: uzglavlje, uzglavak, uzglavnica, blazina, poduška.

Kako je objašnjeno na Instagram stranici poreklo reči, "blazina" je prvobitno označavala drvenu gredu ili podlogu, nešto na šta se oslanja konstrukcija. Vremenom se značenje metaforički menjalo, pa se koristila i iako bi opisala "perinu" ili jastuk. Kao što se konstrukcija oslanja na blazinu, tako se i glava ili telo oslanjaju na meku podlogu. Od nje je, makar u našim krajevima, ostao još samo deminutiv – blaznice, odnosno tupferi, jastučići od vate koji se koriste za čišćenje lica.

"Poduška" u korenu sadrži reč "dah", pa je razvoj značenja tekao od nečeg što se "naduva", to jest napuni (perjem, vunom ili drugim materijalom). Danas se u istom obliku može čuti u ruskom, poljskom, slovačkom jeziku, dok je u srpskom zastupljen jastuk, turska reč persijskih korena – "yastık". Ako letujete u Dalmaciji, verovatno ćete čuti regionalizam "kušin", reč koja se koristi u kolokvijalnom govoru, inače preuzetu iz italijanskog jezika ("cuscino").

Uzglavlje postoji, ali u izmenjenom značenju. To je uzdignuti deo kreveta (iznad glave), na koji se naslanjamo dok čitamo ili gledamo televizor.

Jastuk nije jedina reč koja je istisnula naše, starinske, po mnogima i daleko lepše pojmove. Tako je kapija (od turske "kapi") uspela da "protera" domaće "vratnice" (vrata ispletena od pruća ili napravljena od drveta, koja su stajala poviše puta i zatvarala se da domaće životinje ne bi išle u polje).

Balkanski turcizam persijskog porekla "peškir" (od priloga "peš" – najpre, i osnove "gir" – hvatam) potisnuo je reč "ručnik" (od "ruka"), koja se, doduše, i dalje koristi u Hrvatskoj, i "otarak" (ono čime se otire, to jest briše). Čuli ste, sigurno, i za "čun", termin iz praslovenskog doba? Ali, daleko češće ćete, za isti pojam, čuti reč "čamac", preuzetu iz turskog.

Među Slovenima, reč "čast" ili "čest" znači deo nečega, dok su kod nas u široj upotrebi tursko "parče" i grčki "komad". Mada, ponegde ćete još naići na izraz "podeliti na ravne časti". Iz istog termina izvedene su i reči čestica, česnica, pričestiti se...

U opštoj upotrebi je još jedan turcizam persijskog porekla – česma. Malo ko zna da smo u ovim krajevima nekad koristili drugu reč – "točak" (tok, teći), dok je "bunar" istisnuo domaći "studenac" (stud – hladan) i "kladenac" (od "klada"), koji se u nekim oblastima koristi kada se pominje izvor. Imali smo i našu reč za torbu, a evo kako smo je nekada zvali...

(Espreso/blic žena/prenela PV)