EVO KAKO DA PREPOZNATE OSOBU KOJA IMA POKVARENU DUŠU: Ovo ih ODMAH ODAJE, više NEĆE MOĆI DA VAS PREVARE!

Ima ljudi koji bez griže savesti šire laži i izmišljaju samo da nam unište ugled. I sve to rade sa jednim ciljem – da nam naškode emocionalno, fizički ili materijalno.

Ljudi koji imaju pokvareno srce su takođe manipulatori koji vas taktično zavode za svoje interese. Kada je cilj postignut, odbacuju vas kao krpu i traže novu žrtvu.

Vešte manipulatore koji glume plemenitost nije lako prepoznati, ali verujte, doći će trenutak kada će njihovi postupci nesvesno otkriti da su spremni da vam zabiju nož u leđa. Tada bi trebalo da vam bude jasno sa kim imate posla.

Ovako prepoznajete osobu koja će vam zabiti nož u leđa:

S mržnjom govore o drugim ljudima

Lagali biste ako biste rekli da niste pričali loše o drugoj osobi u nekom trenutku. Za većinu ljudi to je trenutak slabosti jer naše emocije pobeđuju razum i kasnije se kajemo zbog izgovorenih reči. Osobe koje imaju pokvareno srce ne poznaju osećaj griže savesti i kajanja. Čak su i njihove reči u većini slučajeva mržnje.

Ako zlonamerna osoba stalno mrsko govori protiv trećeg lica koje nije prisutno, to je jasan znak da ste u blizini otrovnog bića koje će takođe loše govoriti o vama kad god mu se ukaže prilika. U najgorem slučaju, takva osoba će pretvoriti činjenice u laž, što može uticati na vašu reputaciju.

Imaju naviku da lažu

Svi smo u jednom ili drugom trenutku lagali, ali postoji očigledna razlika između laži koja može imati negativne posledice i bele laži koja u principu neće nikome naškoditi (mada i to treba izbegavati). Ako osoba već ima naviku da laže, lako je možete označiti kao lažov. Takve osobe više nisu ni svesne da lažu i slepo su ubeđene u svoje reči, a one postaju njihova nova stvarnost.

Problem nastaje kada čovek počne da laže da bi se predstavio u pametnijem, jačem ili boljem svetlu. Kada ih otkrijete, pokušaće da vas ubede da ste ludi i da se stvari o kojima pričate nisu ni dogodile – ovakva manipulacija se tehnički zove gaslighting.

Oni uživaju u tuđoj nesreći

Ako ne možete da pomognete čoveku, nemojte ga ni mučiti. Zlonamernim ljudima ovaj princip nije poznat – pretvaraće se da im je žao na tuđoj nesreći, a u stvarnosti će biti srećni jer su slepo uvereni da će na taj način postići sopstvenu sreću

Njihova zloba dostiže vrhunac kada namerno stvaraju probleme vama i vašim najmilijima kako bi uživali u njihovom „stvaranju“.

Neki zlikovci su nasilni i okrutni

Iako neki zlonamerni ljudi kriju svoju zlobu, ima i onih koji bez problema pokazuju svoja osećanja. Naravno sa nasiljem – to ne mora da znači da će vas fizički zlostavljati, ali će biti okrutni na mnoge druge načine jer treba na neki način da izraze svoj unutrašnji bol.

Ako se nađete u blizini takve osobe, bilo bi dobro da razmislite o bekstvu, jer jednog dana njihova okrutnost može preći granicu i bićete ozbiljno povređeni ili ćete biti ugroženi po život.

Ne osećate se dobro u njihovoj blizini

Možda nemate intuiciju da odmah primetite da sa određenom osobom „nešto nije u redu“, ali verujte mi: kada ste u blizini osobe koja ima slomljeno srce, odmah ćete primetiti da vam njeno prisustvo ne odgovara. Jednostavno se ne osećaš dobro. Osećate se zarobljenim, iako vam možda nisu ništa uradili.

Čak i ako su dobri u skrivanju ko su zaista, po njihovoj energiji možete zaključiti da nisu dobri u duši. I tada je važno da verujete svom stomaku, jer vas to definitivno ne vara.

POGLEDAJTE I - LEKAR OTKRIO ŠTA SE DEŠAVA SA NAMA NAKON ŠTO UMREMO: Tvrde da je 100 odsto tačno: "SVI ĆEMO POSLE SMRTI BITI U..."

Radijacioni onkolog Džefri Long iz Kentakija je osnivač Fondacije za istraživanje iskustava bliske smrti, a pre nekoliko godina je za "Insider" napisao esej o svom naučnom radu, zaključivši da je posle 25 godina istraživanja uveren da postoji život posle smrti. On nimalo ne sumnja u postojanje zagrobnog života, a čak je išao dotle da je opisao kako bi to otprilike moglo da izgleda, bar oni prvi trenuci nakon što čovek umre.

Pre 37 godina bio sam specijalizant onkoloije, i učio sam da je najbolje lečiti rak korišćenjem zračenja. To su bili dani pre interneta, pa sam istraživao gradivo u biblioteci. Jednog dana sam prelistavao veliki broj časopisa "Journal of American Medical Association" kada sam naišao na članak koji opisuje iskustva bliske smrti (termin koji se odnosi na širok spektar ličnih iskustava u vezi sa neposrednom smrću, prim.aut).

To me je nateralo na razmišljanje. Sve ono što sam do tada učio govorilo mi je ili si živ ili mrtav. Nije bilo ničega između. Ali odjednom sam čitao tekst kardiologa koji opisuje pacijente koji su umrli, a zatim se vratili u život, izveštavajući o veoma različitim, skoro neverovatnim iskustvima.

Od tog trenutka, bio sam fasciniran iskustvima bliskim smrti. Iskustvo bliske smrti definišem kao stanje kada je neko ili u komi ili klinički mrtav, bez otkucaja srca, a koji ima lucidno iskustvo gde vidi, čuje, oseća emocije i komunicira sa drugim bićima. Sve što sam saznao i spoznao o ovim iskustvima suštinski je promenilo moj pogled na univerzum.

Iskustva bliske smrti imaju zajedničke niti

Kada sam završio specijalizaciju, osnovao sam Fondaciju za istraživanje iskustva bliske smrti. Počeo sam da prikupljam priče od ljudi koji su prošli kroz takvo iskustvo i da ih procenjujem umom naučnika i doktora. Dajem mišljenja na osnovu dokaza i u sve ovo sam ušao kao skeptik. Ali, suočio sam se sa ogromnim dokazima i počeo sam da verujem da sasvim sigurno postoji život posle smrti.

Ne postoje dva ista iskustva bliske smrti. Ali dok sam proučavao hiljade njih, video sam postojan obrazac događaja koji se pojavljuju po predvidljivom redosledu. Oko 45 odsto ljudi koji imaju ovo iskustvo tvrdi da su na kratko izašli iz svog tela. Kada se to dogodi, njihova svest se odvaja od fizičkog tela i obično lebdi iznad istog. Osoba može da vidi i čuje šta se dešava oko nje, što obično uključuje besomučne pokušaje da se ožive. Jedna žena je čak ispričala da je videla kako je doktor bacio medicinsku alatku na pod nakon što je uzeo pogrešnu, što je on kasnije i potvrdio.

Nakon vantelesnog iskustva, ljudi svedoče da bivaju prebačeni u drugo carstvo. Mnogi prolaze kroz tunel i vide jako, intenzivno svetlo. Tu ih dočekuju voljeni koji su preminuli, uključujući kućne ljubimce, ali pritom u naponu snage i života. Većina ljudi kaže da oseća neodoljiv osećaj ljubavi i mira. Osećaju se kao da je ovo drugo carstvo njihov pravi dom.

Nisam našao nikakvo naučno objašnjenje za ova iskustva

Ova iskustva mogu da zvuče kao kliše: jako svetlo, tunel, voljeni koji su preminuli... Ali tokom 25 godina proučavanja, poverovao sam da su ovi opisi postali opšta mesta savremene kulture jer su zapravo istiniti. Čak sam radio sa grupom dece mlađe od pet godina koja su imala iskustva bliske smrti. Oni su prijavili ista iskustva kao i odrasli - i u tom uzrastu, malo je verovatno da su čuli za jako svetlo ili tunel koji se javljaju kada umrete.

Drugi ljudi su mi pričali o naizgled neverovatnim događajima, koje su kasnije ipak mogle da se potvrde. Jedna žena je izgubila svest dok je jahala konja na stazi. Njeno telo je ostalo na toj stazi, dok je njena svest odjahala sa konjem dok je on galopirao nazad do štale. Kasnije je mogla da opiše šta se tačno dogodilo u štali, jer je to videla uprkos tome što njeno telo nije bilo tamo. Drugi, koji nisu razgovarali sa njom, potvrdili su njenu priču. Ja sam doktor medicine. Pročitao sam gomilu istraživanja mozga i razmotrio sva moguća objašnjenja za iskustva bliske smrti. Suština je da nijedno od njih ne pije vodu. Ne postoji čak ni približno uverljivo fizičko objašnjenje za ovaj fenomen.

Proučavao sam i iskustva ljudi koji su izbegli smrt za dlaku

Za iskustva bliska smrti podrazumevam posebnu definiciju - osoba mora da bude bez svesti. Ali postoji još jedna vrsta fenomena koja me takođe fascinira: ono što ja nazivam iskustvom trenutnog, intenzivnog straha od smrti.

Ovo su situacije u kojima snažno osećate da vam je život u neposrednoj opasnosti. To su situacije kada je smrt izbegnuta za dlaku, kao što su saobraćajne nesreće u kojima bi jedan trenutak ili drugačiji pokret ishod učinio fatalnim ili iznenadni pad.

Ovi ljudi uglavnom ne vide tunel ili jarku svetlost, ali često prijavljuju da im ceo život "proleti pred očima". Iako ovo ponekad prijave i ljudi koji su iskusili stanje blisko smrti, ipak je češće kod onih koji su za dlaku izbegli neku kobnu situaciju. Ti ljudi se čak sećaju događaja iz detinjstva kojih u svesnom stanju nisu mogli da se sete, ali koje su kasnije potvrdili razgovorom sa članovima porodice.

Svi ćemo posle smrti biti u miru

Iako sam strastven u vezi proučavanja iskustava bliskih smrti, moj dnevni posao se i dalje vrti oko pomaganja pacijentima u borbi protiv raka. Ne govorim svojim pacijentima o svojim drugim istraživanjima, ali ipak, moj rad u vezi istraživanja života posle smrti, učinio me je saosećajnijim i ljubaznijim doktorom. U stanju sam da pomognem svojim pacijentima da se suoče sa bolestima opasnim po život sa povećanom hrabrošću i strašću. Moj cilj je da im pomognem da imaju više zdravih dana ovde na Zemlji. Ali čvrsto verujem da će, ako i kada odu, biti u miru.

LJUDIMA SE CELO TELO RASPADNE POSLE SMRTI, ALI JEDNO TRAJE VEČNO

Telo ima više od 200 kostiju, nekoliko biliona mikroba i čak 37 biliona ćelija. Kada nastupi smrt, ono postupno propada, a nekim organima potrebne su godine da potpuno nestanu.

Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već svuda. Oni proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i sumporvodonika, koji će se proširiti i dovesti do toga da se telo naduje i zaudara.

Zatim, zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju da propadaju oni organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je mozak. Ćelije koje ga čine sadržavaju 70 posto vode, a kada ostanu bez kiseonika i počnu da odumiru, otpuštaju je. To je razlog zbog kojega se na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda. Nekoliko sati otkako je nastupila smrt počinje i proces u crevima.

Naime, kako umirući imunološki sistem više ne može da sadrži gladne mikrobe koji obično pomažu u probavi hrane koju čovek jede, oni – beže. Krenu iz donjeg dela creva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospevaju do jetre i žučne kese koja sadrži žuto-zelenu žuč koja služi za razgradnju masnoća koje čovek konzumira dok je živ.

Nakon što mikrobi pojedu te organe, ta žuč počinje preplavljivati ​​telo bojeći ga u svoju boju. Nakon 3 do 4 meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvne sudove, a gvožđe koje je u njima počinje da oksidira.

Otprilike u isto vreme molekularne strukture koje drže ćelije na okup razdvajaju se, pa se tkivo počinje pretvarati u vodenastu kašu.

Kada prođe malo više od godinu dana kisele telesne tečnosti i toksini razgrađuju pamučnu odeću na mrtvom telu, pa će se ona raspasti. Tada nastupa vreme kad više nema nekih dramatičnih promena, ali nakon desetak godina, u okruženju sa dovoljno vlage i niskim delom kiseonika, pokreće se hemijska reakcija koja masnoću na bedrima i pretvara u supstancu nalik na sapun – ta se supstanca naziva mrtvački ili grobni vosak.

S druge strane, ako se telo nalazi u uslovima gde nema puno vlage, može nastupiti mumifikacija – da, čovekovo mrtvo telo može se prirodno pretvoriti u mumiju. Kako svo to vreme kroz tanku kožu na ušima, nosu i kapcima isparava voda, to dovodi do njihova isušivanja i poprimanja crne boje – upravo to je proces mumificiranja.

Otprilike 50 godina nakon smrti tkivo umrle osobe polako nestaje, a ostaje mumificirana koža i tetive. Tokom idućih trideset godina i oni će se raspasti, pa će tako nakon punih 80 u lešu ostati samo kosti. Do 100. godišnjice smrti kolagen u kostima drastično se smanjio, pa tada i one počinju pucati i propadati. Od njih nastane krhka mineralna materija, a u poslednjoj fazi raspadanja pretvore se u prah.

Zanimljiva činjenica jeste da jedan deo tela ostaje večno, a to su zubi – oni se ne mogu raspasti ni propasti, prenosi Business Insider.

Dakle, u lešu uz njih mogu ostati još samo najlonski šavovi odeće koji se takođe ne mogu raspasti i grobni vosak.

(Espreso/Krstarica/Kurir/blic žena/Insider)