ŠOKANTNA ISPOVEST JEDNE MAME: Žalim što sam rodila dete, htela sam ga iz pogrešnih razloga!

U posljednje vreme žene sve češće javno pokreću raspravu o majčinstvu, teškim stranama roditeljstva i sumnjama koje ih obuzimaju otkako su na svet donele dete.

Žene koje priznaju da im majčinstvo nije jedini prioritet u životu i da se žele ostvariti na drugim poljima i dalje nailaze na predrasude društva, a izražavanje žaljenja zbog rađanja deteta mnogima je nepojmljivo.

Autorka i blogerka, Lola Stark, odlučila je otvoreno progovoriti o tome zašto danas žali što je rodila i kako su je na majčinstvo podstakli potpuno pogrešni motivi.

- Želja za detetom postala je moja opsesija i ništa drugo nije me zanimalo. Dečja groznica započela je nedugo nakon udaje. Imala sam 26 godina i puno mojih srednjoškolskih prijatelja već je imalo decu.

Svaki film ili serija koju sam gledala kao dete usadila je u mene porodične vrednosti koje su postale motivacija za građenje određenog stila života. Brak, deca, kuća, ispijanje čaja na tremu dok gledam kako se klinci igraju u dvorištu.

Molila sam muža da imamo dijete. On je smatrao da još uvijek nismo dovoljno financijski osigurani kako bismo doneli novi život na svet.

U retrospektivi, bio je u pravu, ali ja sam toliko želela dete.

Tada smo živeli u tavanskom stanu. Kuhinja, dnevna i spavaća soba bile su jedna prostorija. Kada bismo se budili u žurbi udarali smo glavom o krov. Kao što je moj muž istakao, naš dom nije bio mesto za stvaranje porodice. Kada smo se napokon preselili u stan koji je imao više prostora, popustio je i rekao da možemo raditi na bebi. Pre nego što je završio rečenicu već sam skidala aplikacije za praćenje ovulacije.

Iskreno, moja potreba za bebom bila je površna. Želela sam stavljati fotografije bebe na Facebook. Oblačiti svoje dete u prekrasne haljinice ili slatka odelca. Zašto? Zato što sam mislila da je to sledeći korak u igri života. Osećala sam neoisivu potrebu da budem normalna i sledim druge ljude. Nikada nisam uzela u obzir to da možda dete nije ono što mi treba.

Prolazili su meseci, moja menstruacija se i dalje pojavljivala pa sam počela verovati da mi možda ipak nije suđeno imati dete. Shvatila sam da to nije najgora stvar koja mi se može dogoditi u životu i tada smo se prestali truditi.

Međutim, onda sam zatrudnela. Moj sin sada ima šest godina i dopustite mi da prvo kažem ono najvažnije. Volim ga više od života. Umrla bih za njega. On je moj svet.

Krenimo sada na one manje lepe stvari. Moj život je grozan. Uvek sam bila sebična osoba. Naterala sam supruga da imamo dete, rekla bih da je to poprilično sebično. Obožavam spavati. Volim ići napolje i gledati predstave na Brodveju. Obožavam trošiti novac na sebe. Volim pisati kada god to poželim. Jesam li spomenula koliko volim spavati?

Nisam to nikada priznala nikome u svom privatnom životu, ali žalim što sam rodila dete. Izgubila sam godine svog života zbog deteta koje sam želela iz pogrešnih razloga.Verujem da sam zeznula svoj život time što sam bila sledbenik i želela sam se uklopiti u ono što sam doživljavala kao pravi način življenja.

I niko nije kriv za to osim mene.

Sada imam 35 godina i uprkos svom žaljenju, još uvek se pre nego nešto uradim zapitam je li to ‘normalno’. Ali pokušavam naučiti kako plivati protiv struje, slediti svoje srce, a ne Fejsbuk fid i živeti onako kako je to najbolje za mene.

Nakon svega, imam preslatkog klinca kojeg volim svim srcem i ako je to “najgora” stvar koja je proizašla iz mog života, izgleda da mi uopšte ne ide toliko loše koliko sam mislila.

(Espreso.co.rs / Zadovoljna.dnevnik.hr)