"KAKO SANJA, A NOSIŠ HIDŽAB?": Oca PRAVOSLAVCA ubili na ratištu, a ona PROMENILA VERU! Svi je se ODREKLI, pa sad...

Životne priče koje ruše sve predrasude i granice uvek izazivaju veliku pažnju javnosti, a jedna od njih je i sudbina Sarajke Sanje Domuz Sadiković.

Ćerka Čedomira Domuza, koji je tragično izgubio život na ratištu, odrasla je u pravoslavnom okruženju, ali je duhovni mir i životni put pronašla u islamu.

Kada danas govori o svom izboru, Sanja ističe da je nošenje hidžaba obaveza koju je sa radošću ispunila. Ona otvoreno priznaje da je u islam ušla jer se tu istinski pronašla i zato to smatra svojom prvom religijom koju zapravo nikada nije menjala.

"Ne kažem nikada da sam promenila veru, jer nikada nisam odgajana u verskoj porodici", objašnjava Sanja svoj neobičan duhovni put.

Ona dodaje da je prihvatila islam kao svoju veru, iako pre toga nije imala jasno versko opredeljenje. Sanja podseća da je odrasla u tradicionalno pravoslavnoj kući, ali naglašava da se kod njih sve svodilo uglavnom na porodične posete za Uskrs i Božić. Zbog svega toga često voli da kaže kako je prihvatila islam kao religiju u kojoj je ponovo rođena.

Gubitak oca

Gubitak oca u ranom detinjstvu ostavio je dubok trag na njenu dušu i u velikoj meri oblikovao njena razmišljanja o prolaznosti života. Sanja objašnjava kako deca obično veruju da su njihovi roditelji neuništivi i nepobedivi, ali kada dete rano ostane bez oslonca, brzo shvati da postoji neka mnogo veća sila od njih samih.

Sećanje na oca Čedomira ne bledi, a Sanja se često suočava sa komentarima onih koji ga nazivaju izdajnikom jer je, kako kaže, stao u odbranu komšija Bošnjaka.

"Al' šta znači izdati nekoga? To znači pretvarati se da si nešto što nisi. On je ostao veran sebi, ostao je veran svojim životnim vrednostima, on je zapravo ostao veran bratstvu i jedinstvu na koje su se u to vreme svi kleli", poručuje ona.

Zašto je Čedomir doneo takvu odluku, detaljno je objasnila njena majka Vesna, prisećajući se događaja pre rata kada je on imao tešku operaciju. Tada je otišlo sedam muslimana, dali su mu krv i spasili mu život, a povrh toga ga je kao bebu dojila komšinica Esma.

"On je to izneo pred sebe i rekao: Čekaj, ljudi su mi spasili život, pa žena me je hranila po mleku, i sam ja od njih ugrožen", prisetila se Vesna njegovih reči.

Zanimljivo je i to da se ona često smeje reakcijama ljudi kojima je neverovatno čudno da se jedna devojka pod hidžabom zove Sanja. Ona objašnjava da se u našem društvu ljudi najviše dele po imenu i čim čuju kako se zovete, odmah vas smeste u određenu grupu.

Međutim, osim komentara i zlih pogleda Sanju i Vesnu je veliki deo rodbine potpuno odbacio. Vesna ne žali za rodbinom koja im je okrenula leđa: "Ne traže oprost, ne tražim da dođu... Nađeš sebi porodicu među svojim komšijama, nađeš porodicu kod prijatelja... taj se krug toliko proširio, kad je godišnjica... ja onako gledam pa kažem: 'Bože, vidi, pa nema govora, nisi sam'".

Kada je majci objašnjavala kako se oseća povodom šire porodice sa kojom nemaju kontakt, Sanja je to svela u jednu bolnu, ali otrežnjujuću rečenicu: "Znaš, ne može mi nedostajati neko koga nikad nisam ni imala".

Majčina borba i prelazak u islam

Sanjin duhovni put inspirisao je i njenu majku Vesnu, koja je islam primila u svojoj trideset šestoj godini života. Njena priča je takođe prožeta velikim gubicima i surovom borbom za goli opstanak.

Vesna je odrasla živeći sa ocem koji je bio policajac u nekadašnjoj Jugoslaviji, pa zbog toga u mladosti nije imala apsolutno nikakvog dodira sa ovom verom.

Ona svoj život pre islama opisuje kao neprestanu borbu prepunu izazova i patnje. Imala je specifičan i izuzetno težak put koji je vodio od udaje, preko stravičnog rata i pogibije supruga, pa sve do grčevite borbe za decu i posleratnog preživljavanja.

(Espreso/blic žena/prenela PV)