RUSKINJA SE UDALA ZA IRANSKOG MILIONERA, A ON JU ODVEO U HAREM! Pokušavao da joj napravi DETE, a kad se PRODRALA...

Klaudija Ribina bila je, naizgled, jedna sasvim obična mlada žena iz tek formiranog Sovjetskog Saveza. Bibliotekarka koja je, okružena knjigama, sanjala o velikoj ljubavi, onoj iz romana i pesama, iako je bila udata. Kada je shvatila da su ona i muž dva različita sveta, odlučila je da ga ostavi i započne novi život u novom mestu. Napustila je Moskvu, gde se njena potraga za srećom neslavno završila, i preselila se u Nižnji Novgorod. Upravo u tom gradu počinje njena nesvakidašnja, neverovatna i gotovo filmska avantura...

Jedne letnje večeri 1928. godine, Klaudija Ribina je sa svojom cimerkom izašla u lokalni restoran "Volga". Dok su ćaskale za stolom, na ulaznim vratima pojavila su se dva mladića bliskoistočnih crta lica, privlačeći pažnju i osoblja i ostalih gostiju. Pošto su izabrali najbolje mesto, jedan od njih – visok, zgodan i tamnokos, skrenuo je pogled prema lepoj Ruskinji. Prišao joj je i zamolio je za ples.

"Njegova blistava kosa, crne oči u obliku badema, širok osmeh koji je otkrivao nisku belih zuba... Jasno je kako je uspeo da osvoji tolike žene, pa i moju majku", napisala je kasnije Klaudijina ćerka Svetlana Džarbekova u memoarima "Neobična sudbina".

Pakao iz "Hiljadu i jedne noći"

Dok su plesali, markantni mladić rekao joj je da se zobe Miružan, da ima 30 godina i da se sledećeg dana vraća kući. Pomenuo je i da je bogati trgovac koji je došao iz Irana u SSSR kako bi sklopio neke važne poslove. Klaudija mu je otkrila da iza sebe ima tužnu ljubavnu priču i propao brak, ali ta činjenica nije ga sprečila da je pozove u šetnju. Dok su lagano šetali kejom i pričali o svemu u svačemu, predložio je mladoj bibliotekarki da pođe s njim u Iran i postane – njegova nevesta.

U periodu između dva rata ljudi su bili naivniji nego u ovom novom veku. Možda i zbog toga Klaudiji nije palo na pamet da bi taj čovek mogao biti prevarant. Štaviše, u tim trenucima već je videla sebe kao glavnu junakinju neke orijentalne bajke. Bez oklevanja je prihvatila poziv i obećala mu da će stići na brod koji je naredne večeri trebalo da isplovi za Iran, rekom Volgom koja protiče kroz grad i uliva se u Kaspijsko more, a odatle do obala nekadašnje Persije.

Miružan ju je čekao u luci, kao što je i obećao. Brod je bio oličenje luksuza tog doba, a kabina koju je rezervisao za svoju saputnicu puna knjiga koje će joj pomoći da prekrati vreme tokom dugog putovanja. Dočekali su je i prigodni pokloni – skupoceni komadi nakita, kao i posluga kojoj je bilo naređeno da joj ispuni svaku želju. Ali...

Iranski milioner i 40 konkubina

Dan pre dolaska na odredište, Iranac je sovjetskoj lepotici otkrio da ima harem od 40 konkubina, da su mu neke od tih žena rodile decu i da je "njoj suđeno da im se pridruži". A Klaudija? Šok. Jedan, drugi... Međutim, brzo se pribrala i shvatila da mora da pobegne glavom bez obzira. Nije baš tako zamišljala svoju ljubavnu priču iz "Hiljadu i jedne noći".

No, to nije bilo tako jednostavno... Čim se ukrcala na brod oduzeta su joj dokumenta. Shvatila je da joj niko od mornara neće pomoći, i preostalo je samo da zamoli "verenika" da je pusti. To, naravno, nije učinio. Srećom, Klaudija je uspela da sačuva hladnu glavu, a bilo joj je kristalno jasno da će ostati bez nje ako išta pokuša. Počela je da razrađuje strategiju, glumeći poslušnost kako bi izbegla nevolje.

Po dolasku u Iran, milioner ju je odveo u palatu, gde je glavnu reč vodila njegova majka. Lejla Hanum, glava kuće, bila je prilično stroga. Ko god bi se pobunio protiv nje, bio bi surovo kažjen. Klaudija je sve to odmah shvatila i lepim manirima stekla Lejlinu naklonost.

Miružan, očaran novom izabranicom, stalno je ponavljao da je ona njegova najdraža žena. Iako je gospodaru ponizno zahvaljivala na ljubaznosti, u tajnosti je kovala sasvim drugačije planove...

Bekstvo iz zlatnog kaveza

Ulje na vatru dolivala je činjenica da je iranski bogataš sanjao da dobije naslednika baš sa ruskom lepoticom. Međutim, prolazili su meseci, a Klaudija nikako da ostane u drugom stanju. U tome su joj, navodno, pomagala narodna sredstva za kontracepciju. Tokom jednog razgovora na ovu temu, drznula se da povisi glas na Iranca: "Zašto ti treba još dece? Već ih imaš dovoljno!". Rekao joj je samo da je to njen prvi i poslednji izliv besa. Ako se ponovo pobuni, izgubiće život, baš kao i jedna od konkubina koja je učinila isto.

Zajnab, pomoćnica u haremu, pričala joj je o dubokom bunaru u koji su bacane neposlušne žene. Tamo bi ih ostavljali da umru i istrunu. Ipak, nije odustajala od slobode... Pedantno je proučavala mapu grada i štedela novac. Odvajala je sredstva koja joj je Miružan davao za kupovinu novih knjiga. A onda se ukazala idealna prilika da svoje ideje konačno sprovede u delo – svetkovina za njegov rođendan.

Na zabavu je stiglo mnogo gostiju. Pošto su morali da prođu kroz glavni ulaz, pa su svi stražari bili su raspoređeni na kapiji. Tokom gozbe, na kojoj se milioner hvalio novom nevestom, Grkinjom, Klaudija je iskoristila šansu – iskrala se kroz zadnja vrata u dvorištu, kroz koja se obično dostavljala hrana u palatu.

Drugi sudbonosni susret

Planirala je da prvo pronađe konzulat SSSR-a. Kako nije znala gde se zgrada nalazi, uputila se u najbliži hotel. Prijavljivanje nije dolazilo u obzir, jer nije imala dokumenta. Srećom, u holu je srela engleski bračni par sa detetom. Odmah su shvatili da je u nevolji i prijavili je kao dadilju njihove ćerke, Meri Smit.

Sledećeg jutra sve lokalne novine prenele su vest o odbegloj devojci. Ponuđene su i vredne nagrade za svaku informaciju. Ribina je, srećom, uspela da stigne do ambasade, gde je sve ispričala. Službenica joj je, međutim, objasnila da je mogu poslati kući tek za šest meseci, i ponudila da za to vreme radi kao asistentkinja u bolnici, pod drugim imenom. Nije imala drugog izbora nego da pristane na predložene uslove.

Miružan je uspeo da joj uđe u trag tek posle dve godine. Ali, odustao je od osvete. Čak joj je poslao poruku sa obećanjem da je neće progoniti. Konačno je mogla da odahne. I da se ponovo zaljubi... Ovog puta, u pravog čoveka. Bio je to Ašot Džarbekov, markantni Jermenin koji je dostavljao namirnice u bolnicu. Sprijateljili su se, a kasnije je planula i ljubav.

Sreću je prekinuo rat

Posle venčanja nastavili su da žive u Teheranu, a onda se dogodilo nešto što je za sva vremena poremetilo porodičnu harmoniju - izbio je Drugi svetski rat. Kako je Jermenija bila u sastavu SSSR-a, Ašot je morao da se odazove pozivu iz domovine i da ode na front.

Klaudija je ostala sama sa dvoje male dece. Vodila je brigu o poslu i domaćinstvu, a onda je, pred sam kraj rata, 30. aprila 1945, saznala da je njen suprug poginuo kod Drezdena. Drhtavim rukama je pocepala kovertu koja joj je tog jutra stigla sa obaveštenjem u kojem je pisalo da mu je geler rasporio stomak i da nisu uspeli da ga spasu.

Nekoliko godina kasnije, po povratku u Sovjetski Savez, udala se treći put i ponovo postala majka. Preminula je 1991. nakon duge borbe sa rakom pluća.

(Espreso/blic žena/prenela PV)