Doktori upozoravaju na temperaturu u sobama: Podesite termostat na ovaj broj i spasite porodicu od virusa i vlage

Idealna temperatura u stanu sprečava razvoj virusa i buđi. Saznajte zašto lekari insistiraju na 20 stepeni i kako da sačuvate zdravlje.

Zaboravite na 25 stepeni! Evo zašto je idealna temperatura u stanu zapravo „hladna“

Svake zime se ponavlja isti scenario u većini domova. Čim spoljna temperatura padne, u stanovima se pravi atmosfera tropske šume. Često se hoda u kratkim rukavima, radijatori rade punom parom, a onda kreću problemi koji se obično pripisuju „sezonskim virusima“. Suv kašalj, jutarnja zapušenost nosa i deca koja su stalno bolešljiva često nisu posledica samo spoljnih faktora, već upravo tog termostata koji stoji zakucan na 24 ili 25 stepeni.

Iskustvo pokazuje da pregrejan prostor nije znak udobnosti, već najčešći uzrok narušenog imuniteta i pojave vlage koja se uvlači u zidove.

Kolika je zapravo idealna temperatura u stanu?

Idealna temperatura u stanu je 20 stepeni za dnevnu sobu, dok je za spavaću dovoljno 17 ili 18 stepeni. Sve preko toga isušuje vazduh do te mere da ti nos i grlo postaju „pustinja“, što je idealan poligon da se svaki virus zakači za sekundu.

Gde najviše grešimo (i zašto nam buđaju zidovi)?

Većina ljudi misli da je toplije ujedno i zdravije. Zapravo je suprotno. Čim nabiješ temperaturu preko 22 stepena, vazduh postaje toliko suv da ti koža puca, a oči peku. Sluzokoža nosa, koja treba da te brani od boleština, prestaje da radi svoj posao jer je „spržena“.

A onda dolazi vlaga. Kad unutra napraviš 24 stepena, a napolju je nula, tvoji prozori počnu da „plaču“. Ta kondenzacija nije nikakva misterija – to je čista fizika koja ti pravi crne fleke iza ormara. Ta buđ ti posle ulazi u pluća, a ti misliš da je dete opet pokupilo neki virus „iz vazduha“. Jeste, ali iz tvog vazduha u dnevnoj sobi.

Pravila za preživljavanje zime:

Dnevna soba: Zakucaj na 20°C. Ako ti je hladno, obuci duks. To je normalno, zima je.

Spavaća soba: 17°C je premija za san. Probudićeš se odmorniji nego ikad, bez one teške glave i suvog grla.

Luftiranje: Otvori sve prozore na 3 minuta dok promaja ne odnese sav onaj ustajali vazduh. Zidovi će ostati topli, ali će vlaga izaći napolje.

Vlažnost: Metni šerpu s vodom na radijator. Jeftino je, a spasava nos.

Ne bacaj pare na „dogrevanje“

Svi misle da štede ako ugase grejanje kad odu na posao, pa ga posle „nagaze“ do kraja kad se vrate. To ti je najsigurniji put do ogromnog računa. Drži temperaturu stabilnom, ali nižom. Zidovi moraju da ostanu mlaki da se na njima ne bi skupljala buđ.

Iskreno, najveća greška je pokušaj da zimi u stanu glumiš leto. Čim sam spustio termostat sa 24 na 20 stepeni, pola zdravstvenih problema u mojoj kući je jednostavno nestalo.

Često postavljana pitanja

1. Da li će bebi biti hladno na 19 stepeni?

Neće. Bebe se mnogo lakše pregreju, što je opasnije od malo hladnijeg vazduha. Obuci joj bodi dugih rukava i vreću za spavanje, spavaće kao top.

2. Zašto se buđ pojavljuje samo u ćoškovima?

Zato što su to „hladni mostovi“. Tu se vlaga iz tvog pretoplog stana najbrže kondenzuje. Spusti temperaturu i videćeš kako se ćoškovi suše.

3. Kako da znam da je vazduh presuv bez higrometra?

Ako te ujutru grebe grlo, a dete stalno „šmrca“ iako nema temperaturu – vazduh ti je suv kao u Sahari. Vreme je da smanjiš grejanje.

Šta vi kažete, je l’ se i kod vas hoda u kratkim rukavima dok je napolju mraz ili ste ipak u taboru „duplih čarapa“? Pišite mi u komentarima kakvo vam je stanje s vlagom na prozorima ujutru, to je najbolji test da li ste preterali.

(Espreso/Krstarica/DČ)