ŠTA ZNAČI AKO ZADUŠNICE I DAN ZALJUBLJENIH PADAJU NA ISTI DAN? Mreže eksplodirale - da li ima razloga za STRAH?

Društvene mreže preplavila je rečenica koja je mnogima legla pravo na srce, tačno tamo gde stoje neuzvraćene poruke i seen bez odgovora. Jedna kratka objava uspela je da sabere kolektivno emotivno stanje nacije u par redova i da ga pretvori u viralnu terapiju smehom. "Ove godine Dan zaljubljenih pada tačno na Zadušnice. Slučajnost? Ne bih rekla. Znači; Gde izlaziš za Dan zaljubljenih? Na groblje. Simbolika mog ljubavnog života."

Internet je, očekivano, eksplodirao. Komentari su se nizali brzinom kojom nestaje vera u pravu ljubav posle trećeg razočaranja. Ljudi su se prepoznavali, tagovali prijatelje, bivše nisu ali su mislili na njih i složno zaključili da je ovo najiskrenija ljubavna metafora godine.

Jer šta je Dan zaljubljenih ako ne praznik sećanja. Sećanja na poruke koje su obećavale. Na planove koji su trajali kraće od buketa iz cvećare. Na ljubavi koje su sahranjene uz rečenicu čujemo se. Zadušnice su, u tom kontekstu, samo formalnost.

Oni u vezama su se smejali sa dozom nelagode. Oni slobodni sa olakšanjem. A oni između su samo dodali još jednu objavu u omiljene. Jer retko kada kalendar ovako precizno opiše emotivno stanje.

Sad ozbiljno

Da ne ostanemo samo u zoni šale i smeha, vredi se na trenutak zadržati i na simbolici koju ovaj kalendarski sudar nosi. Dan zaljubljenih je odavno postao jedan od najizraženijih konzumerističkih praznika, sa obaveznim crvenim srcima, čokoladama, plišanim medama i romantičnim gestovima po cenovniku. Sa druge strane, Zadušnice su duboko ukorenjene u pravoslavnoj tradiciji, tih, dostojanstven dan sećanja na one koji više nisu sa nama, sa svećom, molitvom i mislima koje ne traže fotografiju za društvene mreže.

I upravo u tom spoju nastaje ironija koja je internet tako lako prepoznao. Jer možda vam ove godine ljubavni život deluje kao daleko sećanje, kao nekadašnji bliski, a sada već pomalo pokojni emotivni univerzum. Možda se više prisećate nego što slavite. I to je u redu. Ne brinite, kalendar ima dug rok trajanja. Sledeće godine će opet biti 14. februar. I one tamo. I one posle nje.

Za one koji su u vezama, brakovima ili srećnim fazama zaljubljenosti, nema razloga za ikakvu dramu. Slavite ljubav. Kupite kolače sa srcićima, čestitke, sveće u obliku srca i sve ono što vas raduje. Ako vam to greje dan, greje i odnos. Simboli su tu da ih koristimo, a ne da ih se plašimo.

Na kraju dana, svi znamo da se ljubav ne meri datumima. Ona se živi svakodnevno, kao što se i oni koji nisu više sa nama ne pamte samo kada to stoji u kalendaru. Ipak, nije loše imati jedan konkretan dan da se podsetimo i zaljubljenosti, baš kao što imamo dane kada se s posebnom pažnjom sećamo predaka.

Jer isto kao što svoje voljene ne zaboravljamo nijednog dana, tako ni ljubav ne živi samo jednog 14. februara. A ako se ove godine te dve stvari simbolično sretnu, možemo bar da se nasmejemo i priznamo da život ponekad ima vrlo precizan smisao za humor.

(Espreso/blic žena/prenela PV)