MUŠKARCI SU PRVI NA UDARU, A NI ŽENE NE PROLAZE BAŠ DOBRO! Može izazvati dijabetest, srčane smetnje i ovaj PROBLEM

Teodora Jerinkić, diplomirani farmaceut i master ishrane i suplementacije, u emisiji “Žena za sva vremena” objasnila je šta je stomačna gojaznost, po čemu se razlikuje od klasične gojaznosti i koje zdravstvene posledice nosi.

Šta je stomačna gojaznost i po čemu se razlikuje od “klasične”?

„Stomačna gojaznost se dijagnostikuje kada osoba ženskog pola ima obim struka veći od 88 cm, a kod muškaraca je ta granica 102 cm. Kada procenjujemo gojaznost, obično gledamo visinu i težinu osobe, dok se kod stomačne gojaznosti posebno uzima u obzir obim struka. Vrlo često se dešava da neko ko zvanično nije gojazan – ima stomačnu gojaznost.”

“Kada se meri obim struka, nemamo uvid da li je reč samo o potkožnoj masnoći ili postoje i visceralne masti. Pomoću vage koja meri sastav tela može se videti procenat visceralnih masti, koje su najopasniji vid masnih naslaga. One luče supstance koje stvaraju upalu u organizmu. Visceralne masne naslage proizvode rezistin- supstancu koja doprinosi insulinskoj rezistenciji. Tako se zatvara krug koji vodi ka stomačnoj gojaznosti. Visceralne masti su ogroman problem, jer upalne supstance koje luče stvaraju pogodno tlo za razvoj brojnih bolesti”, objasnila je Teodora.

Ko je skloniji stomačnoj gojaznosti?

“Muškarci su definitivno skloniji ovom tipu gojaznosti. Javlja se i kod žena, naročito kada uđu u menopauzu, ali se kod muškaraca mnogo češće uočavaju specifični obrasci, posebno u načinu ishrane. Osobe sa ovim oblikom gojaznosti češće oboljevaju od pojedinih bolesti.”

Zdravstvene posledice stomačne gojaznosti

“Postoje brojne zdravstvene posledice. Stomačna gojaznost je jedan od glavnih faktora rizika za nastanak dijabetesa tipa 2. Tu su i drugi faktori: muški pol je sam po sebi rizičan, zatim povišeni trigliceridi u krvi i mala mišićna masa. Stomačna gojaznost može doprineti i razvoju kardiovaskularnih bolesti. Posledice trpe i mlađe osobe — mlađe žene mogu imati neredovne cikluse, problem da zatrudne, a povećava se i rizik komplikacija u trudnoći”, naglasila je Jerinkić.

Zašto nastaje stomačna gojaznost?

“Genetika ima važnu ulogu, ali i određene namirnice, poput piva — odakle i izraz ‘pivski stomak’. Hrana koju unosimo može da napravi hormonski disbalans, dovede do pojačanog lučenja insulina, koji pospešuje stvaranje masnih naslaga i istovremeno smanjuje njihovu upotrebu kao izvora energije. Tu su i drugi faktori, poput nedovoljnog spavanja, koje povećava nivo kortizola i dodatno doprinosi stomačnoj gojaznosti. Uloga je dvostruka.”

“Mršavljenje ne mora nužno da bude na račun masti — može neko da izgubi mišiće i vodu pa mislimo da je smršao. Kada govorimo o pravom mršavljenju, cilj je smanjenje procenta masti. Što se tiče topljenja masnih naslaga u predelu stomaka, nije dovoljno samo biti u kalorijskom deficitu. Ishrana treba da bude takva da drži pod kontrolom nivo šećera u krvi i nivo insulina. Kada to postignemo iznutra, tek tada možemo govoriti o topljenju masnih naslaga, a ne samo o pukom gubitku kilograma“, dodala je ona.

Uloga ishrane

“Jako je važno kada jedemo — nije bitno samo šta jedemo. Dobro je da budemo uobročeni i da između obroka prestanemo da grickamo. Preskakanje obroka nekada može biti korisno. Ako ujutru nismo gladni, zašto bismo jeli? To može biti i štetno, posebno kod osoba kod kojih je insulin i ujutru povišen. To je čest slučaj kod ljudi sa preteranom količinom visceralne masti, pa je za njih čak poželjno da preskoče prvi obrok. Ne mora se po svaku cenu doručkovati — osoba treba da jede kada zaista oseti glad”, zaključila je Teodora Jerinkić.

Bonus video:

(Espreso / K1/ M.S.)