"Da li da povraćam ili zovem egzorcistu": Saveta iz Svilajnca izdala apartman 3 devojkama, pa doživela užas

Saveta iz Svilajnca 3 godine izdaje apartmane u Budvi, a njena ispovest zgrozila je sve odreda.

Ova priča je najbolji dokaz da prvi utisak i te kako ume da prevari.

Prenosimo vam je u celosti.

Zovem se Saveta, iz Svilajnca sam, i već treću godinu izdajem apartmane u Crnoj Gori, u Budvi. Muž i ja smo ceo radni vek proveli u Nemačkoj, skupili pare i kupili kuću koju smo baš lepo opremili za izdavanje. Nije nam bio cilj da se obogatimo, samo da imamo nešto na moru i da od izdavanja tih apartmana "pojačamo" penzije. Al' nije lako, verujte mi. Leti gore i sunce i ljudi, a vi se trudite da sve bude čisto, mirisno, spremno... Pa kad dođu gosti, kažeš sebi: „Biće dobro, samo da su normalni.“

A onda mi se desila ova ekipa. Tri žene, sve u najboljim godinama. Doterane, namirisane, utegnute, govore fino, glas ne podižu. Prave gospođe, pomislila sam. Kažu da su iz Beograda, da dolaze da se „odmore od svega“ i da im baš treba mir. Uzele su apartman na pet dana, platile odmah, kulturno, bez pogađanja.

I sve mi delovalo normalno - dok nisam otvorila vrata kad su otišle.

Ljudi moji, ja sam stajala na pragu i nisam znala da li da plačem, povraćam ili da zovem egzorcistu.

Sudopera puna tanjira sa ostacima hrane koji su se osušili kao cement. Peškiri na terasi, ali ne da se suše - već pobacani po pločicama, neki u flekama koje ne smem ni da opišem. Kupatilo... e, za kupatilo bi trebalo uvesti posebnu kaznu! Tuš-kabina puna dlaka, pasta razmazana po lavabou, a ogledalo... kao da su ga štrcale koka-kolom i kremom za sunčanje.

Ali šlag na tortu bio je frižider.

Otvorim ga, a iznutra - lubenica presečena na pola, bez folije, kao da su se svinje gostile. Semenke od lubenice svuda oko frižidera. Ispod lubenice otvorena konzerva sardine! Bez poklopca. Miriše tako da bi i mačke preskočile. Flaša sa mlekom otvorena - poklopca nema. Piksla na stolu puna pikavaca. Kanta za smeće preliva, oko nje pobacani ubrusi.

Sela sam na stolicu, držim se za glavu, ne verujem. Gospođe. Dame. A ostavile apartman kao da su snimale horor film s budžetom nula dinara i bez scenarija. U kakvim li kućama žive? Je l' im i tamo ovakav "red", kakav su meni ostavile? I kako su uspele toliko da unakaze apartman za pet dana?

Satima nisam mogla da se smirim. Većala sam da li da im pošaljem poruku ili da se pravim da ništa nisam videla. I presečem - pisaću im. Ionako mi takve gošće više nikada ne trebaju, pa bar neka pocrvene kad pročitaju šta imam da im kažem. Navela sam im pristojno da su prešle granicu i ostavile haos, a jedna od njih mi je odgovorila:

„Pa, šta hoćeš? Nije ti to hotel s pet zvezdica, nego običan apartman! Hajde, molim te, ne preteruj, ionako smo platile ko da smo bile u hotelu.“

E, sad sam rešila: sledeće leto pravim ugovor sa fotografijama pre i posle. I stavljam taksu za „posebno čišćenje“. Jer, nažalost, kultura se ne podrazumeva ni kad neko nosi karmin i parfem.

(Espreso/blic žena/prenela PV)