Majku brutalno ubili, a sestru prodao za... Malo ko zna šta se desilo Miši Janketiću - gorak život potresao Srbe

Jednom prilikom progovorio je o tužnoj sudbini njegove porodice.

Legendarni glumac Mihailo Miša Janketić, koji je preminuo 2019. godine, ostavio je dubok i trajan trag u domaćoj kinematografiji. Iza njegove umetničke veličine krio se i težak život, o kojem je otvoreno govorio.

U toku Drugog svetskog rata, Mišina majka je stradala od strane četnika 1944. godine. Pre nego što je ubijena, zamolila je sina da brine o njegovoj sestri Mileni. Glumac je kasnije u životu, sa gorčinom i tugom, govorio o teškom detinjstvu, gubitku roditelja i brata, te o svojoj unutrašnjoj borbi i osećaju krivice, između ostalog i zbog sećanja kako je sestru Milenu, kako je sam rekao, "dao za par žutih cipela".

- Moja sestra i ja smo posle ostali u Pljevljima kod porodice Đenisijević kod koje je moja majka bila iznajmila sobu. Tu u komšiluku je živeo trgovac, mađarski Jevrejin, sa ženom. Bila je takođe Jevrejka. Zaboravio sam im, nažalost, imena, ali znam da je nekako u to vreme on umro i da je ona potom odlučila da beži iz Pljevalja. Sve je rasprodala budzašto i počela da vreba priliku za bekstvo. Usput je mene stalno ubeđivala da dopustim da povede sa sobom i moju Milenu. Nisam živ dao, pamtio sam šta mi je majka rekla i kakav mi je amanet ostavila kad je krenula iz kuće u smrt, da moram da čuvam i pazim sestricu- pričao je svojevremeno glumac, pa nastavio:

- Jednog dana Jevrejka mi donese par finih žutih cipela. I danas ih pamtim kao da je to juče bilo. Kožne, duboke, sa tvrdim đonom, do pola se šnirale vezicama, a onda kopčama… Teško je to sada i opisati i dočarati, šta su takve cipele u to vreme značile za mene skoro bosonogog. Zaslepljen tom lepotom i preokupiran cipelama, nisam gotovo ni primetio kad je Jevrejka otišla i povela moju Milenu. Shvatio sam tek posle da sam ja, u stvari, prodao sestru za te žute cipele, ali je tada bilo prekasno.

Janketić je tek kasnije saznao da se Jevrejka ukrcala na voz sa njegovom sestrom i stigla do Dobruna kod Višegrada.

- Tu su ih mokrogorski četnici skinuli s voza i nju odmah zaklali čim su joj našli nekoliko dukata sakrivenih u duplom dnu od kofera. Kad su krenuli da ubiju i moju sestru, pritrči jedna devojka, tu iz Dobruna bila, i otme im je iz ruku: „Nemojte, ne dam da ubijete ovo dete grešno, no mi ga dajte, imam brata u Višegradu koji nema dece, njemu ću da ga darujem - otkrio je glumac kako je njegova sestra za dlaku izbegla smrt.

Do kraja života glumac se kajao što je na taj način prodao sestru.

- Moja sestra sada živi u Novom Sadu. Ima finu porodicu i potomstvo, ali, nismo, nažalost, više tako često skupa. A dok smo bili, pa kad bih je ja nešto naljutio, ona bi me izgrdila, izgrdila i na kraju kad više ne zna šta bi mi još rekla, kaže: ‘Možda ja, zaista i nisam tvoja sestra, možda sam ja stvarno Hajrija Vrana.’ A ja se nikad nisam ljutio na nju jer me do danas grize savest kako sam je ‘prodao’ za one žute cipelice“ - ispričao je slavni glumac jednom prilikom.

Bonus video:

Espreso/srbijadanas/TM