Ovo su najlepše čestitke za Đurđevdan ikad napisane! Ako danas idete na slavu, obavezno ih naučite

U srpskom narodu, Đurđevdan se posebno poštuje jer označava početak proleća, buđenje života, plodnost, zdravlje i snagu. Po broju slavara nalazi se odmah iza Svetog Nikole i Svetog Jovana – što ga čini trećom najčešćom slavom u Srbiji.

Slavi se dva puta godišnje – 6. maja kao Đurđevdan, i 16. novembra kao Đurđic. Običaji su brojni, od umivanja u cveću do izgovaranja blagoslova nad trpezom.

Kada stignete – recite domaćinu nešto što će mu ostati u srcu

U moru formalnih poruka, topla i personalizovana čestitka uvek se pamti. Evo nekoliko primera koje možete izgovoriti ili poslati kao poruku – sve su posvećene domaćinu i njegovoj kući:

„Srećna slava, domaćine! Neka ti Sveti Đorđe čuva dom, zdravlje i sve one koje voliš. Neka vam u kući uvek bude radost, a na stolu berićet.“

„Kada upališ slavsku sveću, neka svetlost njena osvetli svaki dan koji dolazi. Đurđevdan neka ti donese snagu, veru i duševni mir.“

„Dogoreva slavska sveća, nek vas prati svaka sreća. I nek tamjan zamiriše, sve nevolje nek izbriše. Srećna slava, domaćine!“

„Sveti Georgije neka ti bude štit, a vera oslonac. U zdravlju i veselju da se viđamo još mnogo slava.“

„Pomogla ti slava i domaćinstvo, neka ti deca rastu u zdravlju, a kuća ti se puni osmesima. Srećna ti tvoja svetinja.“

Svi je rado pevamo, ali da li znate kako je nastala pesma "Đurđevdan"? Numera stvorena iz tragedije i nemoći

Zašto je ova slava važna domaćinu?

U srpskoj tradiciji, krsna slava nije samo praznik – to je lična veza sa svecem zaštitnikom, spona između predaka i potomaka. Domaćin koji dočeka goste, posluži trpezu i okrene slavski kolač – ne slavi samo svoju veru, već i porodični identitet, zajedništvo i ljubav.

Zato nije čudno što se svaka prava slavska čestitka izgovara iz srca. Reč „srećna slava“ nikada nije samo formalnost – ona je blagoslov i želja da sve bude kako valja

(Espreso/ona.telegraf/prenela PV)