Ovo je najvulgarnija scena intimnog odnosa na tv-u: Sve se odigralo stvarno, Marija posle nje htela da se ubije

Nakon što je "Poslednji tango u Parizu" premijerno prikazan na Njujorškom filmskom festivalu, odmah je izazvao niz kontroverzi. Iako je u početku naišao na pozitivnu kritiku, izazvao je i bes javnosti, a na kraju je čak i zabranjen za bioskopsko prikazivanje, piše "Daily Mail".

Bertolučiju je u Italiji suđeno zbog opscenosti, a njegog sirov prikaz silovanja i emocionalnih prikazivanja doveo je do međunarodnih polemika. On je, inače, sam priznao da je ideju za film razvio iz sopstvenih se*sualnih fantazija koje je dobio nakon što je "sanjao da je video prelepu, nepoznatu ženu na ulici i imao se*s sa njom, a da nije znao ni ko je ona".

U ozloglašenoj, ljubavnoj sceni Brandov lik je analno silovao lik Šnajderove na spratu pariskog stana, dok koristi puter kao lubrikant. Godinama kasnije otkriveno je da scena nije bila napisana u scenariju, da je bila sakrivena od Marije i da nije dobijena njena saglasnost za snimanje istog, a to je otkrio sam Bertoluči i u jednom intervjuu 2013. godine. "Nisam želeo da Marija glumi... Želeo sam da oseti bes i poniženje", rekao je.

"Scena nije bila u originalnom scenariju. Rekli su mi tek kada smo trebali da je snimimo. Marlon mi je govorio da se ne brinem i da to nije stvarno, ali moje suze bile su stvarne. Iskreno, osećala sam da sam silovana", ispričala je Marija pre nekoliko godina za Daily News.

Glumica je istakla i da nije bilo privlačnosti između nje i Branda i da ga je posmatrala kao očinsku figuru. Za Bertolučija je imala daleko pogrdnije reči, nazvavši ga "debelim, znojavim manipulatorom".

Zbog čitavog tog cirkusa sa slavom okrenula se drogama

"Postati slavnom bilo je zastrašujuće. U to vreme nismo imali telohranitelje, a ljudi su često mislili da sam ja ista kao lik kojeg sam igrala na filmskom platnu i pokušavali su tako da se ophode prema meni. Doživela sam toliko mnogo neprijatnosti...", prisećala se Marija.

"Počela sam s travom, prešla sam kasnije na kokain, LSD i heroin. Bio mi je to nekakav beg od stvarnosti. Bile su to lude sedamdesete i u to vreme svašta se događalo", rekla je Marija.

Marija Šnajder / Izvor: Youtube printscreen/Salman Zaki

Slava joj nikako nije odgovarala i nekoliko puta je pokušala samoubistvo.

"Dva ili tri puta sam se predozirala i svaki put sam se probudila kad je hitna stigla", ispričala je Šnajderova. Priznala je da je imala sreću zato što je preživela sve to.

"Izgubila sam puno prijatelja, ali imala sam sreću da sam upoznala jednu osobu, mog anđela, u osamdesetima. Ta osoba je zaslužna zato što sam se odvikla od droga".

Zatvorske kazne zbog filma za glavne glumce i režisera

Nakon što je film pušten u javnost, italijansko privatno tužilaštvo iz Bolonje pokrenulo je tužbu protiv glavnih aktera i kreatora dela na osnovu "opscenog sadržaja koji je uvredljiv za javnu pristojnost" i "opisa i prikazivanja masturbacije, pohotnih radnji i razvratne golotinje, praćenih zvukovima, uzdasima i vriscima zadovoljstva".

Apelacioni sud u Bolonji osudio Bertolučija, Branda i Šnajderovu na dva meseca zatvora i novčanu kaznu, ali je presuda poništena u decembru iste godine.

Iako Marija nije završila iza rešetaka, reakcije i uvrede javnosti u Italiji dovele su je do ogromnog stresa i problema sa mentalnim zdravljem. "Kontroverza me je naterala da poludim", rekla je u jednom intervjuu, priznavši da se tada okrenula narkoticima kao sredstvu za beg od stvarnosti.

Umrla je od raka 3. februara 2011. sa samo 58 godina. Nakon kremiranja, njen pepeo rasut je po obali Atlantika u blizini Bjarica.

Bernardo Bertoluči je tek 2013. godine, dve godine nakon Marijine smrti i gotovo čitavu deceniju nakon Brandove smrti, priznao da Marija nije pristala na snimanje zloglasne scene analnog silovanja.

(Espreso/srbija danas/prenela PV)