Osetila je ovaj simptom pa saznala da ima rak veličine ragbi loptice: Ostala bez pola organa, pa alarmirala javnost

Kiša Volden iz Norfolka počela je da oseća bolove na levoj strani tela početkom 2023. godine, kada je imala 26 godina. Međutim, do marta je počela da oseća neizdržive bolove u donjem delu stomaka i neregularne menstruacije. Iako je tvrdila da je njen doktor opšte prakse rekao da treba samo da obrati pažnju na ishranu i vežbanje, simptomi su se pogoršali.

Tek kada su se njeni simptomi pogoršali, poslata je na ginekološki pregled kao hitna referenca za rak u septembru, gde su pronašli ono što su verovali da je cista na jajniku. Operacija uklanjanja ciste mesec dana kasnije otkrila je da je imala kancerogeni tumor veličine 26 cm — otprilike veličine ragbi lopte.

Nakon dodatnih skeniranja u februaru, otkriveno je da se rak proširio, sa novom masom u karlici i abnormalnim tkivom na plućima. Dijagnostikovan joj je mukinozni adenokarcinom — toliko retka vrsta da čini samo tri procenta svih slučajeva raka jajnika — i od tada je morala da se podvrgne uklanjanju oba jajnika, materice, slepog creva i grlića materice.

Prisećajući se svog tragičnog iskustva, rekla je: "Zbog kašnjenja u dijagnozi, obaveštena sam da je histerektomija bila jedina opcija za preživljavanje, i da se sumnja da je rak zapravo u trećem, potencijalno četvrtom stadijumu."

"Rekli su mi da su svi moji pregledi u redu i da je sve zdravo, iako me doktor opšte prakse nikada nije video lično, i savetovali su mi da obratim pažnju na ishranu i vežbanje jer mi je BMI bio savršen, ali obim struka bio veoma veliki."

"Jedan od najštetnijih načina na koje su me lekari 'manipulisali' bio je kada su stalno odbacivali moje simptome, uprkos tome što sam im govorila koliko su bol i nelagodnost ozbiljni. To me je navelo da sumnjam u svoje iskustvo i odložilo pravilan dijagnozu i lečenje koje sam trebala."

"Dali su mi do znanja da sam 'premlada' za ozbiljno oboljenje, naročito nešto poput raka jajnika. Moje brige su bile ignorisane, i uveravali su me da moji simptomi verovatno nisu ništa ozbiljno zbog moje mladosti. Ova pretpostavka dovela je do značajnog kašnjenja."

"Postojali su trenuci kada su lekari insinuirali da su moji simptomi rezultat loših životnih navika, bez razmatranja drugih mogućnosti. Predlagali su da treba samo bolje da se hranim, više vežbam ili da se opustim, što me je navelo da se osećam odgovornom za svoje patnje i sprečilo ih da dublje istraže pravi uzrok."

"Jedan od najrazočaravajućih trenutaka manipulacije bio je kada sam pitala svog doktora o petogodišnjoj stopi preživljavanja. Odgovorila je sarkastično, rekavši: 'To su samo brojevi', kao da su moje brige bile nevažne ili glupe. Kada sam insistirala na više informacija, samo je neodređeno rekla da je 'prilično sigurna' da ću biti otpuštena za pet godina, ali nije pružila dodatnu jasnoću. Njena nesposobnost da pruži konkretan odgovor, u kombinaciji sa njenim odbacujućim stavom, učinila je da se osećam glupo što sam i pitala."

"Zaključila je rekavši: 'Ponekad lekari nemaju sve odgovore.' To me je još više uzrujalo, jer se činilo da umanjuje ozbiljnost mojih briga."

Rak jajnika je šesti najčešći rak u Velikoj Britaniji. Ova bolest ubija oko 11 žena dnevno u Britaniji, u proseku, ili 4.000 godišnje. Takođe, ubija tri puta više žena u SAD svake godine, pokazuju statistike.

Često se dijagnostikuje kasno jer su simptomi nejasni i mogu uključivati probavne smetnje, bolove u karlici ili stomaku, gubitak apetita, konstipaciju i učestalo mokrenje.

Oko 93 procenta žena koje su dijagnostikovane u najranijem stadijumu živi pet godina ili više, u poređenju sa samo 13 procenata dijagnostikovanih u četvrtom stadijumu. Treći stadijum znači da se rak proširio izvan karlice u abdominalnu šupljinu ili na limfne čvorove.

Otprilike petina žena sa rakom jajnika takođe je dijagnostikovana na Hitnoj pomoći, često kada je već prekasno za bilo kakav tretman.

U martu je gospođa Volden prošla kroz totalnu abdominalnu histerektomiju, uklanjajući oba jajnika, oba jajovoda, matericu, slepo crevo, grlić materice, 26 limfnih čvorova i omentum.

Rekla je: "Još uvek sam na hemoterapiji, sa nadom da će moj poslednji ciklus biti 6. septembra. Nakon toga, suočiću se sa petogodišnjim periodom praćenja da vidim da li se noduli u plućima menjaju i da se uverim da nema drugih znakova recidiva."

"Neizvesnost moje situacije otežava mi da zamislim kako će izgledati moja budućnost. Sa 27 godina, većina ljudi se fokusira na izgradnju života, kupovinu kuće, osnivanje porodice. Nažalost, sve to je od mene oduzeto. Moja nova realnost je pronalaženje mira u nepoznatom."

Dodala je: "Rak i hemoterapija su duboko uticali na moje samopouzdanje i samoprocenjivanje kao žene. Fizičke promene koje dolaze sa tretmanom, gubitak kose, fluktuacije u težini i vidljivi tragovi na telu i veliki ožiljci bili su izazovni za prihvatanje. Te promene su me često ostavljale da se osećam udaljeno od osobe koja sam nekada bila, boreći se da prepoznam sebe u ogledalu."

Prema NHS-u, nedostatak osoblja i radno opterećenje bili su razlozi za kašnjenje u dijagnozi. "Postoji široko rasprostranjeno nerazumevanje trenutnih procesa izveštavanja i uloge centra za rak", dodali su. "Ne postoji efikasna sigurnosna mreža u ginekologiji za isticanje abnormalnih rezultata. Ovo je problem u celoj ustanovi."

Gospođa Volden je rekla: "Ovo iskustvo me je nepovratno promenilo. Dok se nadam da ću pronaći mir, neizvesnost da li imam čak pet godina života doprinosi emocionalnoj potresi. Svi su bili u neverici da se ovo može dogoditi meni u tako mladom uzrastu."

"Postojala je ljutnja što nije otkriveno ranije, posebno nakon što sam se dugo borila sa zdravljem i bila pogrešno uverena tokom celog vremena. Bilo je to ludilo i preplavljujuće vreme za mene i moju porodicu. Kašnjenje u rezultatima značilo je da je sve odjednom postalo hitno - nije bilo vremena za pauzu i procesuiranje onoga što se dešava. Bilo je to surrealno i zastrašujuće za sve nas."

Sada gospođa Volden poziva druge da zahtevaju odgovore od svojih lekara i da se ne predaju u traženju dijagnoze. "Sada imam nodule u plućima koji nisu testirani, bolnica nema planove za biopsiju jer su navodno previše mali (pet milimetara) i još uvek nisu u mogućnosti da potvrde da li su kancerogeni ili ne. Moje poverenje u NHS sada ne postoji zbog pogrešne dijagnoze i kašnjenja u rezultatima."

"Svima koji se suočavaju sa izazovima raka i hemoterapije, znam da ovaj put može biti preplavljujuć, ali molim vas da se setite da ste jači nego što mislite. Svaki dan borbe je dokaz vaše otpornosti i hrabrosti. Uvek slusašajte svoje telo"

(Espreso/srbija danas/dejli mejl)