Amerikanka zbog barmena Nikole došla u Srbiju i zanemela: Zbog onog što je sačekalo, odmah popljuvala svoju zemlju

Amerikanka Velvita Vinter otkrila je kako se javila ljubav prema Srbiji i srpskom narodu, te opisala čime je najviše oduševljena u našoj zemlji.

Ona iz Pasadene u Kaliforniji krstari najmanje 12 puta godišnje, a nekad i više, a zahvaljujući tim putovanjima upoznaje ljude širom planete.

- Na krstarenjima sam slušala mnogo o Srbiji. Krstarim najmanje 12 puta godišnje (ponekad i do 20) i srela sam mnogo barmena na brodovima koji su iz Srbije i drugih balkanskih područja. Tako sam upoznala jednog barmena, Nikolu.

On je već trećeg dana počeo da me zove mama i od tada smo porodica. Posle otprilike godinu dana poznavanja, rekao mi je da dođem u Srbiju. Mislim da nije mislio da ću zaista doći, ali odmah sam počela da gledam letove i rezervisala jedan - započela je svoju priču Velvita za Žena.rs.

Velvita je u Srbiju prvi put stigla 19. juna posle dugog putovanja iz Kalifornije. Nikola ju je sačekao i avantura je počela.

- U Beogradu sam ostala do 13. jula. U Srbiji mi se najviše dopala istorija, kultura i ljudi. Takođe mi se mnogo svidela sva priroda, drveće i parkovi. Mislim da se Amerika "otarasila" ovih područja i bilo je lepo što sam mogla da šetam i sedim u parkovima.

Za vreme svog putovanja Velvita je obišla mnoge krajeve naše zemlje. Bila je u Golupcu, manastiru Tumane, uživala u Beogradu, obišla crkvu Svetog Save, Avalski toranj, kao i mnoge druge značajne lokalitete, poput Manasije, Resavske pećine, Krupajskog vrela i Velikog buka, koje je obišla u okviru ture "Dragulji istočne Srbije".

Ističe da je definitivno primetila gostoprimstvo u Srbiji i posebno je pohvalila porodicu svog prijatelja koja je bila neverovatna i dočekala je divnom gozbom.

- Svi koje sam upoznala bili su veoma ljubazni i zaista sam se osećala kao da sam deo porodice. Volela bih da mogu da govorim jezik, jer tako bih mogla kvalitetnije da razgovaram sa tatom mog prijatelja, pošto on ima bogato znanje o istoriji Srbije.

Bili su zaista ponosni na mene, jer sam naučila nekoliko reči i fraza pre dolaska. Htela sam da budem sigurna da mogu da se pozdravim, da kažem da mi je drago što smo se upoznali i da im se zahvalim. Osećala sam da je to izraz poštovanja, da mogu da kažem nešto na njihovom jeziku.

Velvita je oduševljena srpskom kuhinjom i kaže da najviše voli srpski roštilj.

- Rečeno mi je da mnogi Srbi imaju običaj da popiju bar jednu rakiju dnevno, tako da, naravno, nisam želela da budem nepristojna i uvek sam prihvatala kada mi se ponudi. A hrana je NEVEROVATNA i bila sam tužna kad god sam pomislila da ću se vratiti kući i na svoj uobičajeni meni. Čini mi se da je ukus svega bio mnogo bolji u Srbiji nego u Americi.

Volim ćevape, kobasice i pileća prsa na roštilju. Probala sam pita-hleb (lepinju) i bila je fenomenalna. U Americi imamo sve osim ćevapa, ali u Srbiji su ukusi mnogo bolji. Zaljubila sam se u kajmak i to ne mogu da nađem u Americi. Druga stvar koju sam mnogo zavolela je šopska salata. Sve sastojke za ovo imamo u Americi, ali je u Srbiji bilo mnogo bolje, jela sam je uz skoro svaki obrok. Osim toga, ono što mi je bilo neverovatno je, a toga takođe u Americi nema, naravno već pomenuta rakija. Ponela sam nešto od ovoga kući zajedno sa pršutom i sirom - priznaje Velvita.

Amerika nema istoriju poput srpske

Kaže da su postojale samo dve stvari koje joj se nisu dopale na ovom putovanju. Prva je bila vrućina, ali je uprkos njoj uživala, a druga je jezička barijera.

Ipak, ističe da je najveća razlika kada poredi Ameriku i Srbiju za nju bila istorija i kultura.

- Osećam da Amerika definitivno nema istoriju zemlje koju ima Srbija. Bilo je neverovatno videti mnoge tvrđave koje sam posetila, kao i crkve, hramove i manastire. Otišla sam na Kalemegdan prvog dana i bila sam impresionirana. Zaista sam se osećala kao da sam videla stvari za koje nikada nisam mislila da ću videti.

Jedna velika razlika bila je i topla voda u stanu. Prvog dana sam se istuširala hladnom vodom, jer nisam znala zašto nema tople vode. Sledećeg jutra sam to spomenula svom prijatelju i on mi je pokazao prekidač koji sam morala da uključim da bih imala toplu vodu. Takođe sam primetila da nema sušilica za opranu odeću. U stanu jesam imala žicu za sušenje, ali sam navikla da imam veš mašinu i mašinu za sušenje veša.

Bilo kako bilo, smatra da su joj najveći kulturni šok ipak bile istorijske zgrade, jer to ne može da vidi kod kuće. Ali, u tu kategoriju kulturnog šoka, svrstava i saobraćaj.

- U Kaliforniji su ludi vozači, ali nikada ne bih vozila u Srbiji, jer bih se plašila.

Velvita svakako planira da se redovno vraća u Srbiju. U najmanju ruku želi da dolazi svake godine ili bar svake druge.

- Ovo je definitivno bilo putovanje života. Takođe sam odlučila da bih volela da mogu da komuniciram na srpskom pošto ću se vraćati. Počela sam da učim srpski jezik četiri dana nakon što sam se vratila kući. Takođe, želim da komuniciram sa ljudima na brodu na njihovom maternjem jeziku. Vratila sam se u Ameriku, ali svakoga dana razmišljam o svom putovanju. Razgovarala sam sa svojim mužem o tome da kupim vikendicu u Beogradu ili Crnoj Gori.

Najneočekivanija stvar koju je Velvita uradila na svom putovanju je to što je napravila svoju prvu tetovažu.

- Želela sam je već nekoliko godina i mislila sam da je ovo savršena prilika da je uradim, jer će mi ostati trajno sećanje na moje prvo putovanje u Srbiju.

Sve u svemu, bila sam zadivljena svime i jedva čekam da se vratim i vidim više, jedem više i naučim više. Znam da ima mnogo toga da se vidi i jedva sam dodirnula površinu. Najbolje od svega, osim što ću se viđati sa prijateljima (porodicom), biće to što ću moći da pričam na srpskom, zaključila je Velvita.

(Espreso/blic žena/iris Krdžić/Prenela PV.)