savet
STRUČNJACI SAVETUJU ŠTA BI TREBALO PREVETNIVNO DA RADITE DA BISTE SPREČILI DEMENCIJU: Ovo počnite već posle 40.
Profesorka Kler Steves, koja je govorila na podcastu ZOE Science and Nutrition, je lekar konsultant za gerijatrijsku medicinu i viši predavač.
Ona takođe pomaže u vođenju Odeljenja za istraživanje blizanaca i genetsku epidemiologiju.
Tokom razgovora sa voditeljem podkasta Džonatanom Volfom, govorila je o tome koliko je važno paziti na svoje zube, kakvu ulogu imaju naši geni, kako naša ishrana i vežbanje mogu uticati na naše šanse da dobijemo demenciju, te kako treba da pazimo na to. Kako starimo, naš mozak se menja i možda nećemo biti tako bistri kao nekada – ali to je normalno. Demencija nije.
Dakle, šta uzrokuje demenciju?
Prema profesoru Stivsu, to je obično zato što ima previše određenog proteina u našim moždanim ćelijama ili između njih, zbog čega ćelije umiru. Tačni razlozi zbog kojih se javlja demencija su još uvek misterija, ali znamo da i naši geni i naše okruženje igraju ulogu.
Kako možemo smanjiti rizik od demencije?
Postoji nekoliko promena u načinu života koje možete da napravite da biste podržali zdravlje mozga:
1. Dijeta
„Radi se o tome da u svoju ishranu unesete što više voća i povrća različitih boja i da budete sigurni da dobijate dobre, biljne masti“, objašnjava profesor Stivs. Ove masti možete pronaći u hrani kao što su orasi, semenke i maslinovo ulje. „Pošto je mozak izuzetno metabolički aktivan, potrebno mu je mnogo hranljivih materija. Znamo da je širok izbor biljnih hranljivih materija zaista važan za zdravlje mozga“, dodala je ona.
Jedinjenja koja se nazivaju flavonoidi iz šarenih biljaka su od vitalnog značaja za razvoj mozga, tvrdi profesorka Stivs. Flavonoidi hrane vaše crevne bakterije. Dakle, oni mogu zaštititi zdravlje vašeg mozga kroz promene u mikrobiomu creva. Creva i mozak su usko povezani kroz ono što se zove osovina creva-mozak.
2. Fizička aktivnost
Biti aktivan je veoma važno. „Izađite i prošetajte 45 minuta najmanje tri puta nedeljno. To će zaista napraviti razliku“, savetuje ona.
3. Vodite računa o svojim zubima
Da li ste znali da oko 35 odsto starijih ljudi ima bolest desni? I postoji bliska veza između zdravlja vaših usta i zdravlja vašeg mozga, upozorava profesorrka Stivs.
4. Budite društveni i zaokupite mozak
Iako igre i zagonetke za trening mozga mogu pomoći, one bi vas mogle samo učiniti boljim u tim određenim igrama. Da biste povećali snagu mozga, potrebna vam je raznolikost, kaže profesorka Stivs. Jedna od najzahtevnijih stvari koje radimo sa svojim mozgom je interakcija sa drugim ljudima – mnogo je teže od ukrštenice.
Neke fizičke aktivnosti takođe mogu biti psihički izazovne, poput vožnje bicikla ili plesa. Odabir nečega što vežba vaš um i telo u isto vreme može biti od velike pomoći.
5. Držite nivo šećera u krvi pod kontrolom
Konačno, kao i da se dobro hranite i više vežbate, održavanje dobrog nivoa šećera u krvi je ključno. Profesorka Stivs objašnjava da postoji veza između zdravlja vaših krvnih sudova i zdravlja vašeg mozga. „Dijeta koja je dobra za vaše srce i krvne sudove je takođe dobra za vaš mozak“, dodala je ona.
Bonus video:
(Espreso/Krstarica/M.K./Prenosi M.M.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!