SVETSKI STRUČNJAK OTKRIO KAKO DA ODMAH PREPOZNATE PSIHOPATU: Čim vas POGLEDAJU odaje ij ova stvar

Ali desetogodišnji Nikolas nije znao da će ga njegova karijera u kojoj se specijalizovao za mentalne bolesti 2020. godine dovesti u situaciju da sedi preko puta tinejdžera ubice koji je nožem ubo tri prijatelja.

Kori Džonson (21) iz Floride koji je postao nasilan posle istraživanja i oduševljenjem islamističkom ekstremističkom gurpom ISIS, bio je poslednji u nizu hladnokrvnih ubica koje je dr Kardras analizirao.

Rekao je da je Džonson sličan po karakteru ostalim opasnim kriminalcima koje je sretao tokom karijere. U stvari, čak bi otišao toliko daleko da bi ga opisao kao 'slatko dete'.

Daleko od toga da su lišeni empatije, mnogi od subjekata dr Kardarasa izgledali su, naivnom posmatraču, kao savršeno uljudni i fini.

Svetski priznati stručnjak proveo je poslednje dve decenije procenjujući mentalno zdravlje nasilnih ljudi - među kojima su u najvećem broju tinejdžeri.

Dr Kardaras u razgovoru za "Daily Mail" dao je fascinantan prikaz svog profesionalnog života - uključujući kako je gledati pravo u oči ubice.

Podelio je i svoje strahove za budućnost. Kaže da je porast broja pucnjava i uboda nožem neizbežan kao direktan rezultat povećane izloženosti nasilju u video igricama i na društvenim mrežama.

Kao deo svoje uloge veštaka na suđenjima, dr Kardaras mora da utvrdi šta motiviše nasilne sklonosti. On mora da proceni da li je optuženi mentalno bolestan, hladnokrvni psihopata ili usamljena, prazna osoba koja traži neka ekstremna uzbuđenja.

Njegova presuda može doprineti spasavanju nekoga od doživotne robije.

Šta karakteriše psihopate?

Psihopate imaju „mračan i hladnokrvan pogled, mrtav pogled", kaže dr Kardaras.

"Ako je osoba sklona nasilju, to je praznina u pogledu“.

Takozvani "mrtav pogled" može da učini da se posmatrač oseća kao da neko gleda kroz njih, bez emocija i empatije.

Kaže da prestupnici uglavnom traže nasilan sadržaj na društvenim mrežama ili igrajući nasilne video igrice. I što više gledaju, sve više manje emocija imaju i sadržaj mora biti uznemirujuć da bi se ta potreba za "otupljenjem" zadovoljila.

Što se tiče onih koji su naterani na nasilje zbog mentalne bolesti, kao što su šizofrenija ili psihoza: „Uobičajeno, možete videti da li osoba ima ono što bismo nazvali nametljivim glasovima. Gledaju na sve strane i oni će se osvrnuti okolo jer vide i čuju stvari koje vi ne vidite i ne čujete".

Kakav je Kori Džonson?

Kori Džonson nije imao "mrtav pogled" ili profil psihopate, kaže dr Kardaras. Niti je patio od psihijatrijske bolesti.

„Očekivao sam ili se možda nadao da ću naći inherentno sociopatsku, nasilnu osobu, jer bi to nekako sve objasnilo. Ono što me je uznemirilo je što se prestavlja kao dobro dete i tip osobe koju bismo supruga i ja angažovali da čuva našu decu".

Ono što brine Karadarsa je to što je Džonson sličan prestupnicima koje sve češće viđa: on je bio obično dete, koje se radikalizuje putem interneta.

Džonson je prešao na islam 2017. godine, godinu dana pre nego što je počinio zločine.

U noći napada, otišao je da prespava kod prijatelja, dečaka po imenu Kajla kojeg je poznavao od malih nogu.

Prema sudskim dokumentima, Kajl je „primetio trenutnu promenu kod optuženog i bio svedok kako njegova uverenja vremenom postaju ekstremnija“. Takođe je stupio u vezu na daljinu sa ženom po imenu Hafsa, sa kojom je planirao religiozno motivisan napad.

Sudski izveštaji navode da joj je poslao fotografije noža od šest inča koji bi koristio i dece koja bi mu bila meta.

Kada su svi otišli ​​na spavanje, Džonson je krenuo u akciju, prvo je krenuo na prijatelja Kajlovog brata Đovanija, koji je spavao u njegovoj blizini njemu. Đovani je kasnije preminuo od uboda nožem.

Kajlov brat je zadobio 30 uboda nožem, dok je njegova majka zadobila posekotine na zglobu i Ahilove tetive i posekotine na čelu, bradi, vratu, grudima, levom zglobu i desnom laktu.

Džonson se uklapa u kalup hronično razočaranog, usamljenog mladića koji traži zajednicu i pripadnost. Kada se ljudi puni mržnje okupe kako bi izneli svoje nezadovljstvo putem društvenih medija, oni formiraju zajednicu u kojoj mržnja može da raste, kaže dr Kardaras.

Bonus video:

(Espreso/BlicŽena/Prenosi A.M.)