DOKTOR IGOR RADOSAVLJEVIĆ OTKRIO KOJI JE ZAJEDNIČKI UZROK ZA INFARKT SRCA I MOZGA Ta jedna stvar može IZAZVATI SMRT

Poremećaji nervnog sistema poput moždanog udara, migrene i demencije prevazišli su bolesti srca i postali vodeći uzrok lošeg zdravlja širom sveta, pokazala je nova, velika studija.

Više od 3,4 milijarde ljudi, ili 43 odsto svetske populacije, iskusilo je nepovoljno neurološko stanje do 2021. godine, što je daleko više nego što se ranije mislilo, pokazalo je istraživanje. Zbog čega, između ostalog, objašnjava psihijatar, doktor Igor Radosavljević.

„U vrhu liste oboljenja su kardiovaskularne ili pre neurovaskularne bolesti, a u vrhu vrhova je moždani udar. Svim ovim oboljenjima je zajednički imenilac – krvni sudovi. Ne možemo pobeći od priče o stanju naših krvnih sudova. Za infarkt srca i mozga zajedničko je loše stanje krvnih sudova. Zato treba da pričamo o prevenciji kako bi se to stanje sprečilo“, rekao je za N1info.rs dr Igor Radosavljević.

Ukoliko je reč o moždanom udaru, ističe doktor, možemo reći da manjak kretanja, loša ishrana, genetika doprinose razvoju bolesti.

„Činjenica je da se živi sve duže, a što se duže živi veća je šansa da se nešto loše dogodi. Ako govorimo i demenciji, Alchajmeru onda mogu reći da su najugroženiji stari ljudi. Izolacija je sve veći trend među ljudima i starima, a to je i veći rizik, jer je pitanje da li stari ljudi vežbaju svoje fine funkcije kore velikog mozga ili su usamljeni i prepušten sam sebi i samo misle o prošlosti. To sve više pogoduje demenciji“, rekao je on.

Medicina ide džinovskim koracima napred, postoje nove tehnologije, novi lekovi, napreduje se u medicini, rekao je doktor Radosavljević i istakao da i „sam čovek može mnogo više da uradi za svoje zdravlje“.

„Čovek može mnogo vuše da uradi za sebe nego što misli da može. Može da eliminiše loše navike, pušenje, alkohol, droge, stres, kumulativni stres, preterane ambicije. Ljudi sa takvim navikama su često kandidati za šlog i infarkt. Moramo naći vreme za sebe, i što više šetati, jer mi nismo dizajnirani da sedimo za kompjuterima, već da se krećemo“, zaključio je dr Radosavljević.

(Espreso/Novas/N1/Prenela P.V)