JELA SLANINU SVAKI DAN BEZ PRESTANKA, PA SE DESILE OVE 3 PROMENE VELIKE KAO KUĆA: Čak ju je i DOKTOR UPOZORIO

Doktorka Patrisija Varakalo za magazin "Healthy" izvela je mali eksperiment. Nedelju dana, svaki dan, jela je slaninu. Interesovalo je kako će se osećati posle nedelju dana i kakvi će joj biti rezultati.

Pre nego što počnemo sa eskperimentom "slanina" prvo bih iznela uvide stručnjaka sa Klivlendske klinike, evo zdravstvenih efekata.

Slanina - nutritivne vrednosti

Za ovaj zadatak, naginjala sam ka organskoj, nesušenoj ćurećoj slanini.

Evo činjenica o ishrani za ćureću slaninu koju sam izabrala - imajte na umu da ove vrednosti predstavljaju jednu krišku:

Ukupno masti: 1,5 grama

Holesterol: 20 miligrama

Natrijum: 340 miligrama

Ukupni šećeri: 1 gram

Proteini: 6 grama

Da bismo pružili kontekst, većina nas je bolje upoznata sa tipičnim nutritivnim profilom obične slanine, prvenstveno one koja se služi u restoranima. Laura Džefers Jeffers, registrovani dijetetičar sa Klivlendske klinike, pomogla mi je u objašnjenju:

Proteini: I svinjska i ćureća slanina nude značajne proteine. Za porciju od 2 unce, svinjska slanina daje 20 grama, dok ćureća slanina ne zaostaje mnogo sa 17 grama.

Kalorije: ćureća slanina je nešto "mršavija", sa 218 kalorija po porciji od 2 unce, u poređenju sa svinjskom slaninom od 268.

Masnoća: ćureća slanina ponovo postiže rezultate sa samo 14 grama masti naspram svinjskih 22 grama za istu veličinu porcije. Međutim, oba imaju značajnu količinu zasićenih masti - ćuretina ima 4 grama, a svinjetina 8 grama. Zasićene masti su povezane sa srčanim oboljenjima.

Natrijum: Bez izbora sorte sa smanjenim sadržajem natrijuma, lako možete nadmašiti dnevni preporučeni unos soli iz samo nekoliko kriški. Američko udruženje za srce predlaže manje od 1.500 miligrama dnevno. Iznenađujuće, 2 unce ćureće slanine nosi preko 1.900 miligrama, dok svinjska slanina sadrži oko 1.300 miligrama. Visok nivo natrijuma ne samo da povećava rizik od srčanih bolesti, već i povećava šanse za kamena u bubregu.

Vitamini: Dok obe vrste obezbeđuju vitamine B kompleksa, svinjska slanina je superiornija. Svinjetina takođe ima više selena, minerala za koje je poznato da aktivira proteine koji mogu sprečiti rak. Nivoi cinka su uporedivi u oba, igrajući ulogu u regulisanju aktivnosti gena.

Jela sam slaninu svaki dan, nedelju dana

Prva dva jutra videla slanina na tanjiru pored kajgane izazivlo je u meni oduševljenje, ali vrlo brzo je privlačnost počela da jenjava, podstičući me da budem inovativna.

Tokom narednih nekoliko dana, slanina je krasila moje salate i našla se uz piletini na žaru. Čak sam se usudila da napravim špargle umotane u slaninu da bih probala nešto drugačije.

U lokalnom restoranu uzela sam tradicionalnu svinjsku slaninu. Do ovog trenutka, međutim, moj entuzijazam za slaninu je znatno splasnuo, više mi se nije jela.

Osećaj sitosti

Oborci sa slaninom zaista zasite. M zbog sadržaja proteina i masti u slanini. Primetila sam da sam prestala da grickam nešto između obroka, što je bio veliki bonus.

Drugi najuočljiviji efekat bila je žeđ. Nakon obroka sa slaninoom često sam pila mnogo vode i više mi se tražila nego inače. Doktor Denis Bramer, preventivni kardiolog Klivlendske klinike upozorava: „Slanina ima fantastičan ukus, ali ima puno soli i podići će vam krvni pritisak.

Umor od slanine

Do kraja nedelje nastupilo je nešto što se zove „umor od slanine“. Više mi se nije jela uopšte.

Studija iz 2022. objavljena u časopisu "Nutrients" naizgled podržava ovo. Istraživači su istraživali vezu između potrošnje prerađenog mesa i nivoa energije. Oni su analizirali mikrobiom creva 20 mladih odraslih između srednjih dvadesetih i sredine tridesetih godina kako bi uočili bilo kakvu korelaciju između mentalne i fizičke energije i umora.

Zanimljivo je da je studija otkrila da je od različitih namirnica samo prerađeno meso povezano sa promenama u energetskoj dinamici – što se manifestuje kao povećan mentalni i fizički umor i smanjena mentalna i fizička energija. Međutim, ključno je napomenuti da studija nije konačno navela da je konzumacija prerađenog mesa izazvala ove efekte, ali ta korelacija svakako daje hranu za razmišljanje.

Mišljenja doktora Bramera o slanini su jasna i upozoravajuća.

"Svaki životinjski proizvod će verovatno imati visok sadržaj holesterola“, naglašavajući da česta konzumacija slanine, poznate po sadržaju soli i masti, može dovesti do problema sa srcem. O alternativnom izboru ćureće slanine, on pominje: „Ćuretina je belo meso i ima manje holesterola, verovatno oko 20% manje holesterola od obične svinjske slanine“, ali upozorava da je i dalje puna značajnog sadržaja holesterola i natrijuma. On preporučuje da se pridržavate mediteranske dijete, koja stavlja naglasak na voće i povrće i ograničava proizvode životinjskog porekla sa visokim sadržajem soli i masti.

Zaključak

Moja nedelja sa slaninom mi je otvorila oči. Iako je neosporno ukusan, neosporni su i potencijalni zdravstveni rizici. Uključujući povratne informacije iz kliničkih izvora, konsenzus se naginje ka povremenom uživanju, a ne redovnom uživanju. Ova perspektiva ne pokušava da nametne da slaninu treba izbaciti iz ishrane, već poštuje njeno mesto u kulinarskom svetu - kao ukusnu poslasticu, a ne glavni oslonac u ishrani.

Za ljubitelje slanine, umerenost je ključ.

(Espreso/Blic žena/Milorad Milovanović/Prenela P.V.)