KARDIOLOG PETAR OTKRIO SVE O BOLESTI ŽARKA PASPALJA: Jedna stvar je VRLO RIZIČNA, nastupi OŠTEĆENJE ČITAVOG SRCA

Bivši košarkaš Žarko Paspalj je podvrgnut operaciji srca, a kako su mediji preneli u pitanju je ablacija srca. Da podsetimo, tokom života doživeo je dva srčana i jedan moždani udar. Za njega je 2005. godina bila izuzetno kritična jer je te godine u martu, pa onda i u julu doživeo srčani udar. Oba puta je problem imao kada se rekreativno bavio sportom.

Ablacija srca je procedura kojom se umanjuju simptomi atrijalne fibrilacije kao što su na primer ubrzan rad srca, kratak dah, ili generalno nepravilan rad srca.

U razgovoru za "Republiku" kardiolog Prim dr Petar Borović objašnjava da li sportisti češće dožive srčani udar. Zapravo, kako kaže, nije reč o sportu već o ekstremnom naporu koji osoba doživi tokom profesionalnog bavljanja.

- Organizmu odgovora relativan način života i sporta za veliku većinu ljudi. Profesionalan način bavljenja sporotom je veliki napor za dušu i telo. U početku se ne oseti ništa, kasnije dolazi do problema na kardiovaskularnom i cerebrovaskularnom sistemu. Posledice zavise od genetike i načina života. Kod osoba koje treniraju profesionalan sport se pojavljuje "sportsko srce". Javlja se problem ako je dete prezaštićeno, znači tokom detinjstva se nije bavilo sportom, danas su deca stalno na telefonu, nekada su parkovi bili prepuni. Srce se u mladosti priprema, srce se adaptira, formira za budući napor. Kada se miokard poveća tri puta to je sportsko srce - objašnjava dokor za naš portal.

Miokard je mišićno tkivo srca.

Kako uticati na ablaciju srca?

- Mora nešto da se promeni, izbaciti alkohol, kafu, duvan, jesti zaštitne hranjive materije to su voće, povrće, žitarice, ne unositi loše već korisno, ne ići u ekstremne napore - savetuje.

Inače, veliki faktor rizika za ablaciju je postojeće srčano oboljenje.

- Celo srce je oštećeno, a rekli smo da je veliki rizik i nezdrav način života koji oštećuje kompletnu strukturu srca. Oko 90 odsto problema je zbog oštećenja krvnih sudova. Oko 60 otkucaja u minuti je besprekorno, a kada se ošteti regija koja kontroliše ritam srca nastaje povremeno preskakanje (to je ono kada vas neko trenutno iznervira) - zaključuje doktor.

(Espreso/Republka/Nevena Jakovljević/Prenela P.V.)