BILA JE NAJLEPŠA DEVOJČICA SA ZELENIM OČIMA A ONDA SE UDALA SA 13: 40 godina kasnije stigla je JEZIVA SUDBINA

Umotana u stari, pocepani šal boje opeke i sa prodornim, prelepim zelenim očima usmerenim direktno u kameru, portret Avganistanke Gule Šarbat postao je jedna od najpoznatijihfotografija na svetu. Prizor je zabeležio američki fotograf Stiven Mekari, a fotografija poznata kao "Avganistanska devojka" završila je na naslovnoj strani magazina "National Geographic" u junu 1985. godine. Ova slika je od tada do dana dašanjeg više puta obišla planetu, a zanimljivo je da ju je sama Gula videla prvi put tek 17 godina kasnije.

Stiv je 1984. radio kao fotoreporter "National Geographic-a" u Pakistanu tokom prvih godina sovjetske invazije na susedni Avganistan.

Tokom jednog od snimanja ušao je u islamsku versku školu za devojčice u izbegličkom kampu, a prvo što je ugledao bile su divne oči tada 10-godišnje učenice Šarbat Gule.

Iako je ona želela da sakrije svoje lice, fotograf je potražio pomoć njenog učitelja kako bi je nagovorio na saradnju. U jednom intervjuu Gula je otkrila da se seća "samo svog besa" koji je osećala u trenutku dok je fotografija nastajala. Naime, u kulturnom kontekstu paštunskih (iranski narod koji pretežno živi u Pakistanu i Avganistanu, prim.aut.) normi Mekarijevi postupci bili su izrazito nametljivi. Nije bilo uobičajeno da devojka otkriva lice, ili da ima blisku interakciju i uspostavlja kontakt očima sa muškarcima van kruga njene porodice.

Fotografiju prati natpis "Zabrinut pogled otkriva strahove avganistanske izbeglice", koji se svojevremeno tumačio kao simbol nevolja avganistanskog naroda, međutim godinama kasnije ispostavilo se da je unezveren pogled devojčice najverovatnij rezultat nelagode i straha koje je Gula osećala dok ju je Mekari fotografisao.

Mekarija je ova fotografija vinula u zvezde fotografskog neba - ne samo što je pokupio lovorike i slavu, već je od iste imao i značajnu materijalnu dobit. Ipak, Šarbat Gula nije dobila ništa!

"Ta fotografija mi je donela mnogo problema... Više bih volela da nikada nije napravljena"

Novinari magazina "National Geographic" rešili su da ponovo potraže Gulu 17 godina kasnije i naprave nov portret ove, u tom trenutku odrasle žene. Nažalost, jedina očigledna promena u njenom životu bile su godine. Gula, koja se već u 13. godini udala i napustila školu, tek je tada i saznala da je fotografija reprodukovana širom sveta.

"Ta fotografija mi je donela mnogo problema... Više bih volela da nikada nije napravljena. Dobro se sećam tog dana, tog fotografa koji je stigao u školu. Bila sam dete. Nisu mi se dopale fotografije. U avganistanskoj kulturi žene se ne pojavljuju na fotografijama. Ali nije bilo mnogo izbora", rekla je prošle godine za italijansku "Repubblicu".

Dok je fotografija njenog lika uživala slavu, sama Gula borila se za opstanak sa suprugom i decom u udaljenoj oblasti na granici između Avganistana i Pakistana. Malo ju je problema u životu zaobišlo - njen muž je preminuo, ostavivši nju i decu na milost i nemilost njegove porodice. Potom su je 2016. pakistanske vlasti uhapsile pod optužbom da je falsifikovala dokumente koji su joj omogućili da ostane na njihovoj teritoriji. To je, pak, bila uobičajena praksa, ali su vlasti Islamabada odlučile da je zaustave kažnjavanjem žene koja je bila simbol Avganistana.

Gula se sa porodicom vratila u Kabul - avganistanska vlada ih je podržala i dala im smeštaj. Međutim, njena ćerka nije mogla da se školuje, iako je to snažno želela. To, ali i loši uslovi života, naterali su porodicu da dalje traga sa bezbednošću i boljom sudbinom, a 2021. osmehnula im se sreća. Vlada Italije im je otvorila vrata, a Gula sa decom danas živi u jednom malom italijanskom gradu.

"Ovde smo slobodni, možemo da biramo. Moja ćerka želi da postane lekar i ja sam joj obećala da ću uraditi sve da joj se ta želja ostvari", priča ova 49-godišnjakinja.

Gula je istakla i da je okolina ljubazna prema njoj, ali da ne razgovara sa puno ljudi jer ne poznaje jezik. Kaže i da je srećna jer niko ne zna koje.

"Do sada skoro niko ne zna ko sam i to je za mene u redu. Da vam kažem, prvi put kada sam otišla u bolnicu ovde, doktori i sestre su me gledali i pitali da li sam ja devojčica na fotografiji. Na kraju su zaključili da nisam i bila sam srećna zbog tog. Samo moj profesor italijanskog, moj doktor i nekolicina drugih zna moju priču i zadovoljna sam što je tako", zaključila je ona.

(Espreso/Blic žena/Stefana Pavlović/Prenela P.V.)