MNOGI ZATVARAJU USTA KADA KIJAJU, A TO NIKAKO NIJE DOBRO: Ova navika povećava RIZIK od 3 užasna PROBLEMA

Predstavlja zaštitnu reakciju organizma koja je van naše svesne kontrole. Pretpostavlja se da je pritisak u disajnim putevima tokom kijanja 30 puta jači od teškog disanja tokom vežbanja. Kada je reč o brzini, procene se kreću od pet metara u sekundi do više od 150 kilometara na sat.

Najčešće zaustavljanje kijanje jeste držanje za nos. Ali s obzirom na brzinu kijanja, to možda i nije najbolja ideja, savetuje Tersa Larkin, profesorka medicinskih nauka.

Kijanje počinje kada se čulni nervi u našem nosu stimulišu iritantom kao što su alergeni, virusi, bakterije ili čak tečnost. Senzorni nervi zatim prenose ovu iritirajuću informaciju do mozga. Kada granična količina iritirajućih signala stigne do mozga, aktivira se refleks kijanja. Kijanje prvo uključuje dubok udah i povećanje pritiska u disajnim putevima, zatim sledi kontrakcija mišića dijafragme i rebara, refleksno zatvaranje očiju i snažan izdah.

Kako zaustaviti kijanje?

Postoji mnogo načina kako da zaustavite kijanje. Neki gledaju u svetlost, povlače uho, stavljaju jezika na vrh usne duplje ili zadnju stranu zuba, dodiruju nosa ili čak stavljaju prst u nos.

Međutim, zatvaranje usta ili nosa tokom kijanja povećava pritisak u disajnim putevima pet do 20 puta više od normalnog kijanja. Bez izlaza, ovaj pritisak se mora preneti na drugo mesto i to može da ošteti vaše oči, uši ili krvne sudove. Iako je rizik nizak, prijavljeni su kod pacijenata aneurizma mozga, ruptura grla i kolaps pluća.

Zato je najbolje da sprečite kijanja lečenjem alergija ili rešavanjem iritacija. Ako to ne uspe, radije se odlučite za kijanje u maramicu.

Bonus video

(Espreso/mondo)