PLOD OVOG DRVETA VREDI KAO ZLATO ZA ZDRAVLJE: Ako naiđete na njega, OBAVEZNO ga pojedite, OVO JE RAZLOG

Deca su ga obožavala, a na bosim stopalima ostajali su crni ili crveni tragovi koji su se teško prali. Guske su takođe tamanile opale plodove ove slatke voćke.

Na ogromnu tugu i žalost, ravnica više nije toliko ispunjena stablima ove zdrave voćke.

U pitanju je dud, a razlikujemo dve vrste – beli i crni.

Beli dud

Drvo koje poraste do 20 metara i ima okruglu krošnju. Mladi izdanci i lisne peteljke obiluju mlečnim sokom. Listovi su širokojajasti, obično goli, nazubljenog oboda. Plod duda (dudinja) je složen, a boja mu se kreće od bele, preko ružičaste, ili crvene do crveno-crne. Smatra se da beli dud vodi poreklo iz Kine gde se gajio zbog lišća kojim se hrane svilene bube, kao i slatkih plodova.

Crni dud

Drvo više od 20 m sa debelim, široko-jajastim, sok dud nazubljenim, ili nepravilno režnjevitim listovima. Sa naličja su hrapavi i dlakavi. Muški i ženski cvetovi sakupljeni su u rese iz kojih se razvija sočno dudinje crno-ljubičaste do crne boje. Plodovi crnog duda su gotovo dvostruko veći od belog. Vodi poreklo iz Irana i Avganistana odakle je prenet u ostale krajeve. Uzgaja se zbog slatkih plodova.

Plod sadrži oko 9% šećera, organske kiseline, pektin, vitamine, mineralne soli…

Zrele, vrlo slatke bele i aromatične nakiselo-slatke crne dudinje koriste se u ishrani, od njih se pravi sok od duda, kompoti, slatko, sirup… Jedu se i sveže ili osušene, a služe i kao hrana živini. Iz dudinja crnog duda cedi se sok od koga se kuva sirup i pekmez, ali se koristi i kao blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Od fermentisanih zrelih dudinja peče se rakija dudovača. Osušene dudinje mogu da se melju i dodaju testu za kolače. Dudovo drvo upotrebljava se za drvorez, stolariju, za izradu kaca, bačvi i buradi.

(Espreso/Alo)