OVE STVARI SU DECA U JUGOSLAVIJI UMELA DA RADE, A DANAS NE ZNAJU: U školama su učiti to, a sada ga nema NI NA MAPI

Detinjstvo u nekadašnjoj Jugoslaviji i danas ne može da se poredi. Deca su se nekada drugačijim metodama pripremala za život i u drugo vreme. Danas su se nažalost te metode izgubile.

1. U školama su se učile određene veštine

U Jugoslaviji su deca mnogo bolje učila raditi. I, što je najvažnije, to su bile korisne veštine, one koje su ljudima ostale do kraja života. I da, nije sve bilo ograničeno na sate rada. Svi su imali hobije, koji su se, vrlo često, odnosili i na rad rukama.

Devojke su znale da šiju, pletu, vezu, dečaci su mogli da razumeju radio ili elektroniku. Kao rezultat toga, deca su do kraja školovanja mogla mnogo bolje da služe sebi, a takođe su imala normalan spektar interesovanja. Sada se dete od 10 godina po ovom pitanju ne razlikuje mnogo od 18-godišnjaka.

2. Deca su više komunicirala

Nekada su deca učila kako se razgovara sa starijima, kako s mlađima, tako i s vršnjacima.

Nije bilo izbora, pa su čak i introverti stupili u kontakt i nalazili tek nešto tiše igre, na primer, birali su šah jedan na jedan, a ne bučan fudbal u dvorištu.

Kao rezultat toga, uopšteno gledano, deca u Jugoslaviji su imala mnogo bolje komunikacijske veštine. Izrastali su u ljude kojima nije bio problem da razgovaraju sa strancem, a znali su i kako bolje održavati kontakt s prijateljima.

3. Znali su da poprave pokvareno

Savremena deca su na neki način razmažena potrošačkim društvom. I jednostavno ne smatraju potrebnim popravljati ono što je pokvareno. Zašto, ako možete kupiti novu stvar?

Deca u Jugoslaviji su mogla da poprave peglu, haljinu, cipele, igračke i mnoge druge stvari. U skandinavskim zemljama, s veoma visokim prosperitetom stanovništva, došli su do istog – zašto uvek kupovati novo, ako možete popraviti staro? Međutim, današnja deca to ne znaju, piše Zadovoljna.rs.

(Espreso/Krstarica)