zdravlje
OVE OSOBE NIKAKO NE SMEJU DA JEDU JEDNU VRSTU SEMENA: Doktorka upozorila koliko OPASNO može da bude
Trenutno je to dodatak ishrani koji pomaže kod bolesti kao što su zatvor , hiperholesterolemija
Laneno seme sadrži omega-3 masne kiseline, koje su polinezasićene masne kiseline i njihova upotreba u svakodnevnoj ishrani je neophodna. Studije su 2009. godine pokazale da pomaže u snižavanju nivoa triglicerida i holesterola. Pre svega, smanjena je frakcija LDL holesterola , koja je kolokvijalno poznata kao "loš" holesterol.
Trenutno je to dodatak ishrani koji pomaže kod bolesti kao što su zatvor , hiperholesterolemija. Laneno seme prvenstveno sadrži vlakna koja sprečavaju zatvor, ali pažljiva istraživanja koja pokazuju njegovu superiornost nad drugim oblicima vlakana nisu dokazana u istraživanjima.
Laneno seme sadrži omega-3 masne kiseline , koje su polinezasićene masne kiseline i njihova upotreba u svakodnevnoj ishrani je neophodna. Studije su 2009. godine pokazale da pomaže u snižavanju nivoa triglicerida i holesterola. Pre svega, smanjena je frakcija LDL holesterola , koja je kolokvijalno poznata kao "loš" holesterol.
HDL-holesterol , koji se smatra zdravim holesterolom - visoke vrednosti u telu su poželjne. Pored lanenog semena, omega-3 masne kiseline sadrže sastojke kao što su masne ribe (haringa, skuša, losos) i čia semenke, neke orašaste plodove.
Trenutno se sprovode studije koje dokazuju blagotvorno dejstvo upotrebe lanenog semena kod bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, metabolički sindrom, dijabetes, astma i upale.
Sirovo laneno seme ne treba jesti, jer može sadržati toksična jedinjenja u ovom obliku. Dodatke lanenog semena treba konzumirati u količinama koje preporučuje proizvođač, previše zaliha može izazvati neželjene efekte.
Laneno seme se ne sme koristiti tokom trudnoće i dojenja. Kao i kod svakog dodatka dijetetskim vlaknima, laneno seme treba konzumirati u velikim količinama vode, inače može biti neodoljivo.
Uprkos mnogim izveštajima, nije dokazano da laneno seme pomaže kod stomačnih tegoba.
- Preporučljivo je konzumirati 20-35 g vlakana dnevno i piti puno vode. Može se ubaciti u ishranu u obliku povrća, voća, proizvoda sa više žitarica. Ako ne možete da unesete dovoljno vlakana u svoju dnevnu ishranu, možete koristiti dodatke vlaknima. Trebalo bi postepeno povećavati količinu vlakana koju jedete svaki dan, inače može izazvati prekomerno gasove, bolove u stomaku. Jedna jabuka već sadrži 4,4 g vlakana, a sok od jabuke samo 0,5. 1 šolja crvenog pasulja sadrži 13,6 g vlakana i ½ šolje badema 8,7 g. - rekla je doktorka Katarina Darecka.
Majke i snajke:
(Espreso/NajŽena)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!