OVU BOJU OČIJU IMA SAMO 2% LJUDI NA SVETU: Nikada ne biste pogodili o KOJOJ je reč
Oči, Foto: Profimedia

KO BI REKAO

OVU BOJU OČIJU IMA SAMO 2% LJUDI NA SVETU: Nikada ne biste pogodili o KOJOJ je reč

Jeste li vi baš jedan od srećnika sa najređom bojom očiju na svetu? Šta određuje boju naših očiju i možemo li da pogodimo boju očiju buduće dece?

Objavljeno:

Smeđe, plave, zelene pa onda varijacije kao modro plave, svetlo zelene, žute ili šućmuraste kad ne možemo jasno razaznati nijansu…mali detalj genetikom dan ili savremenom oftamologijom koji često određuje ličnost kao : „ Onaj plavooki…“

Boju ljudskog oka određuju dva faktora – pigmentacija irisa i način na koji iris rasipa svetlost koja prolazi kroz nju. Geni diktiraju koliko će melanina biti prisutno u oku. Što više melanina, to je oko tamnije. Međutim, može se činiti da se boja očiju kod određenih osoba mijenja u zavisnosti od količine prisutne svetlosti. Ovo se dešava zbog dvostrukog sloja irisa prisutnog u oku. Boja zavisi od toga koji sloj reflektuje svetlost.

Prema tome pretpostavljamo da sa obzirom prisutnosti melanina generalno gledano na planetu Zemlju, najčešće srećemo smeđe oči, tako i jeste u 79% , što je čini najčešćom bojom očiju na svetu. Posle braon, 8%-10% svetske populacije ima plave oči, 5% ima ćilibar ili oči boje lešnika, a 2% ima zelene oči. Izuzetno retke boje očiju su sive, crvene/ljubičaste.

Oko
foto: Prodimedia

“Hazel“ ili oči boje lešnika

Oko 5% svetske populacije ima oči boje lešnika. Boja lešnika nastaje zbog kombinacije melanina i Raileigh-ovog rasipanja svetlosti. Može se činiti da ove oči menjaju boju iz zelene u braon i plavu. U nekim slučajevima, različita prelamanja svetlosti u ovom oku mogu rezultirati šarenicom gde dominantna boja zavisi od talasne dužine svetlosti koja ulazi u oko. E to su te često nazvane „šućmurastim“ u nemoći određivanja boje

“Amber“ ili oči boje ćilibara

Oko 5% svetske populacije ima oči boje ćilibara. Ova boja nastaje zbog prisustva žutog pigmenta poznatog kao lipohrom. Ovo čini iris crvenkasto/bakreno-žute boje i žućkasto-zlatne boje koja se ponekad može zameniti sa bojom lešnika.

Zelene oči

Dolazimo i do onih najređih 2% populacije. Zelena boja je rezultat niskog nivoa melanina, prisustva žućkastog lipochroma pigmenta i plave nijanse uzrokovane Raileigh-ovim rasipanjem reflektovanog svetla. Kada se svi ovi faktori ukombinuju rezultat je zelena boja. Najčešće se javlja u centralnoj, zapadnoj i severnoj Evropi.

Još dva fenomena su vema retka i vezana uglavnom za oboljenja nazalost:

Crvene / ljubičaste oči

Osobe sa teškim oblicima albinizma često imaju ljubičaste ili crvene oči. Ovo je uzrokovano ekstremno niskim nivoima melanina koji dozvoljavaju krvnim sudovima da se pokažu. Stopa crvenih / ljubičastih očiju je izuzetno retka.

Heterohromija

Heterohromija je redak slučaj kada osoba ima dvije različite boje očiju. Potpuna heterohromija je kada osoba ima jedno oko jedne boje, a drugo druge, što se takođe naziva aspartalna heterochromia. Kada u jednom oku možemo vidjeti dve različite boje onda je to sektorska heterochromija. Ovaj fenomen se ne vezuje za bilo kakvo oboljenje sva seća.

Svako oko je posebno i drugačije, svaki par očiju jedinstven bez obzira na bilo kakvu generalizaciju i podelu pa i po bojama. Kažu da su oči ogledalo duše i svaka pričaju svoju priču prikazujući osećanja, volju i sećanja.

(Espreso/Edukacija)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.