OVE LEKOVE NIKAKO NE SMETE DA PIJETE DOK VOZITE: Izazivaju umor, pospanost i VRTOGLAVICU

Pospanost, umor, vrtoglavica, smanjena percepcija samo su neki od problema s kojima se mogu suočiti vozači koji upotrebljavaju lekove. U najtežim slučajevima usled delovanja medikamenata moguće je da dođe i do saobraćajnih nesreća.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, povrede u saobraćajnim nesrećama će biti peti vodeći uzrok smrti do 2030. godine, piše B92.

Kako lekovi utiču na vozače?

Vožnja motornog vozila je složen zadatak, zbog čega vozači moraju da budu u stanju da vide, razmišljaju i pravilno reaguju. Neki lekovi, bilo da su oni koji se u apotekama izdaju na recept ili bez recepta, mogu delovati na ove veštine.

“Prvu grupu čine lekovi koji mogu uticati na sposobnost upravljanja motornim vozilima, a obeležavaju se praznim crvenim trouglom (∆) na spoljnom pakovanju leka. Druga grupa su medikamenti koji snažno utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima, i pod čijim delovanjem apsolutno ne bi trebalo voziti, a označavaju se punim crvenim trouglom (▲) na spoljnom pakovanju leka. Treća i najopasnija grupa su lekovi koji se ubrajaju u opojne droge, a obeležavaju se znakom paragrafa (§) na spoljnom pakovanju leka”, objašnjava Jasna Anđelković, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Lekovi kao ekvivalentni alkohola

Uobičajeni neželjene nuspojave ovih lekova koji mogu uticati na vožnju su osećaj pospanosti ili umora, mogući su i vrtoglavica, nesvestica, mučnina, zamagljen ili dvostruki vid, jeza, nestabilnost, zbunjenost. Umanjena je sposobnost da se pravilno koncentrišemo i procenimo udaljenost ili brzinu drugog vozila. Posle upotrebe nekih lekova kod nekih pacijenata uočava se i slabost mišića ili slabija koordinacija, anksioznost.

“Zbog činjenice da neki lekovi mogu uticati na vožnju toliko značajno da su ekvivalentni konzumiranju alkohola više od zakonske granice, farmaceuti u lekarnama svakodnevno savetuju građane i doprinose boljoj informisanosti o delovanju lekova na vožnju”, navodi Jasna Anđelković.

Kada su veći rizici?

Lekovi protiv nesanice, anksioznosti, epilepsije, antidepresivi (koriste se kod depresije i za bolova u nervima, migrene, problema s bešikom), antipsihotici (za stanja kao što su šizofrenija i bipolarni poremećaj), neki antihistaminici (kod alergije, prehlade i gripa) neki su od lekova koji mogu ugroziti vožnju. Na isti način deluju i opioidi (za ublažavanje bolova), neki preparati protiv prehlade i gripa, kao i određeni lekovi za krvni pritisak, mučninu.

Majke i snajke:

(Espreso/B92)