SRBI KAO LUDACI KUPUJU OVU RIBU, A U NJOJ SE MOŽE NAĆI GOMILA PARAZITA: Zanemećete kada vidite do čega može DOVESTI

Kako se približava vreme slava, tako je dobro podsetiti se na vrste riba koje bi trebalo da pripremate i čuvate, pre svega, na odgovarajuć način kako ne bi došlo do nekih nuspojava po vaše zdravlje.

Među najčešćim infekcijama izazvanim ovim parazitima nalaze se opistorhijaza, anisakidoza, difilobotrijaza...

Ove parazitske bolesti nanose ozbiljnu štetu zdravlju, a prilično često se dešava da prerastu u hronične pa da izazovu teške komplikacije koje vode u invaliditet.

Pravilna termička obrada će pomoći da se spreči razvoj bolesti, a ove ribe nikako ne bi trebalo konzumirati sirove. I takođe, veoma je važno kupovati je od proverenih i sertifikovanih prodavaca koji imaju svu potrebnu dokumentaciju za prodaju svoje "robe".

Ako mislite da je „evropska“ riba sigurna zbog visokih standarda kvalitete, prevarili ste se. Nekoliko godina Norveška je pritiskala Ukrajinu na sve moguće načine da promeni svoje standarde u zamrzavanju ribe. Norveški proizvodi nikad nisu prolazili sanitarnu kontrolu zbog velike količine parazita u ribi. Nakon nekog vremena Ukrajina se predala, jer su ih evropski partneri uveravali da su svi crvi u ribama mrtvi jer su smrznuti!

Ali postoji kvaka ili začkoljica u tom uverenju: Naime, zamrzavanje ribe do -18 stepeni Celzijusa dovodi do smrti crva ali tek posle 14 dana. Zamislite da se proizvođač odlučio da uštedi na dubokom zamrzavanju i „skrati“ tehnologiju prerade, pa ulovljenu ribu odmah ne zamrzne, nego nešto kasnije, tada svi crvi ulaze u mišićno tkivo ribe.

Upotreba ohlađene, a ne duboko zamrznute ribe za suši je odličan način da vam se paraziti nastane u organizam.

Danas se riba uzgaja masovno, pa se više i ne može smatrati morskom ribom jer je gaje u ribnjacima koji liče na farme pilića. Takva riba je puna hemikalija i skoro da ne predstavlja bilo koju korist za čoveka. Prema studiji objavljenoj u akademskom naučnom časopisu Nauka, sadržaj toksina i teških metala u veštački uzgojenoj ribi je nekoliko puta veći od nivoa supstanci u ribama ulovljenim u moru. Neki lekari preporučuju ograničen unos ovakve ribe – kako bi se smanjio rizik od raka!!!

Imajte na umu da su pastrmka i losos na policima „obojeni“ veštačkim bojama kako bi im meso izgledalo primamljivije. Antibiotici i hormoni rasta takođe se koriste u proizvodnji ribe, a toksični lekovi se takođe koriste u borbi protiv ribljih parazita, neizostavnog pratioca prepunih ribnjaka.

Oni ljudi koji svesno kupuju ribu prizvedenu u ribnjaku kako bi zaštitili one koje rastu u divljini, grdno se varaju. Još niko nije zaštitio jelene, tako što je u šume pustio krave.

Studija kanadskih biologa je pokazala da se broj ribe u morima znatno smanjio poslednjih godina. Mladi lososi koji migriraju u blizini farmi lososa imaju 9 puta više morskih ušiju (riblji paraziti) nego losos iz regija u kojima nema takvih farmi.

Farme postaju žarišta infekcije i parazita, a upotreba hemijsih sredstava i lekova za borbu protiv istih, dovode do pojave otpornih i posebno opasnih bolesti za divlju ribu. Atlantski losos je gotovo izumro – danas samo 1% jedinki živi u prirodi, a preostalih 99% se uzgaja u „kućnim“ uslovima.

Američki komitet za zaštitu lekova i proizvoda razmatra zahteve proizvođača da dozvole masovnu proizvodnju genetski modifikovanog lososa (gen jegulje je ugrađen u njega) – koji bi rastao 6 puta brže, a njegova težina bi pretekla težinu običnog lososa 13 puta.

Ali najveće licemerje leži u činjenici da ribu u ribnjacima hrane drugom ribom! Jedan kilogram uzgojenog lososa čini najmanje 5 kilograma manje ribe – sardine, inćuna i td, kojom hrane ove ribe. Ribe uzgojene na ovaj način pune su toksina jer se gaje u visoko zagađenim vodama.

(Espreso)