OVO DRVO TREBA DA ZASADITE TIK PORED KUĆE: Stara verovanja otkrivaju šta vam može DONETI!
Hrast, Foto: RINA

ZANIMLJIVOST

OVO DRVO TREBA DA ZASADITE TIK PORED KUĆE: Stara verovanja otkrivaju šta vam može DONETI!

Stari Sloveni živeli su u skladu sa prirodom od koje su dobijali hranu i lekove, a stručnjaci i danas smatraju da treba saditi biljke koje su autohtone i oduvek poznate u našem podneblju.

Objavljeno:

Tako postoji verovanje da na krov kuće treba staviti čuvarkuću ili, pak, perunika, jer navodno štiti od groma. Mnoga religijska verovanja o biljkama Slovena sačuvana su do danas kroz hrišćanstvo, poput onog da hrast ne treba seći i da granu treba uneti za Božić.

Stari Sloveni živeli su u skladu sa prirodom od koje su dobijali hranu i lekove, a stručnjaci i danas smatraju da treba saditi biljke koje su autohtone i oduvek poznate u našem podneblju. Tako postoji verovanje da na krov kuće treba staviti čuvarkuću ili, pak, perunika, jer navodno štiti od groma.

Bagrem ne valja saditi bizu kuće, govore verovanja, a interesantna činjenica je i da se on nekada zvao nerod. Isto tako bagrem ne treba kalemiti.

Hrast, Drvo
foto: RINA

Ako vidite da je neko drvo isečeno jer se osušilo ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, vreme je da, prema verovanjima, preuredite vaše dvorište i date prednost biljkama koje su poštovali naši preci. Naime, prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.

Često se navodi da je najlepši ukras za dvorište hrast lužnjak, jer je njegova krošnja lepo razgranata i pravi "debeo" hlad. Takođe, hrastu lužnjaku prija i blizina vode.

Lipa
foto: Printscreen/Youtube/ Bojan Stevanović

Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su njeni cvetovi lekoviti. Ovo drvo pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Takođe, lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.

Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana "mirko", a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima "rasti kao vrba". Za koru vrbe važi da je lekovita za prehladu.

Glog je žilav, a listopadni žbun može da bude beo, crn ili crven. Bobice gloga se beru kada sazru i od njih se prave džemovi, čaj, sok... Glog je idealan da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sadnje treba dodati kreč u sadnu rupu.

U proleće prvi cveta dren, a zrele plodove on daje u jesen. Njime se kite kuće za veliki srpski praznik, Đurđevdan, veruje se da je on simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili, otporna na bolesti.

Jabuka je omiljeno voće, ali i važan detalj svake svadbe u Srbiji. Ovo voće se ne jede pre Petrovdana. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu, a sadnice koštaju 200 dinara.

Šljivu su Srbi gajili i u postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.

(Espreso/Novosti)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.