LEKOVI KOJE NIKAKO NE SMETE DA DAJETE SVOM LJUBIMCU: Niste ni SVESNI šta sve mogu da IZAZOVU, OBRATITE PAŽNJU

Ljubimac vam je bolestan ili se povredio i dali ste mu svoju tabletu protiv bolova u nadi da ćete mu pomoći? Možda vam je to savetovao prijatelj, a na internetu se uz to pročitali da je to dozvoljeno? Nemojte to raditi. Stručnjaci upozoravaju kako ćete na taj način životinji samo pogoršati stanje, a ponekad su posledice i kobne. Na oko bezazleni lekovi za koje ne treba recept na vaše ljubimce utiči potpuno drugačije nego na vas.

Postoje li ipak izuzeci? Postoje.

Veterinarka Silva Rakočević tvrdi kako je najveći problem taj što se ljudi o životinjskim bolestima edukuju preko interneta. Na internetu postoji brdo raznih informacija koje često nisu pisali stručni ljudi, tvrdi veterinarka, a ljudi tragaju za terapijama nezavisno o tome hoće li to njihovim ljubimcima pomoći ili ne.

- Lečenje u kući uvek završi tako da životinja na kraju završi kod veterinara. Na primer, najbezazleniji lek poput aktivnog medicinskog ugljenika koji se koristi kod proleva ili nadutosti može izazvati problem jer životinja još jače povraća i ima krv u stolici jer to nije lek kojeg mogu koristiti životinje. A na oko on izgleda vrlo bezazleno, objašnjava veterinarka.

- Najveći je problem nastaje, uključujući i najviše trovanja, kad ljudi daju svojim ljubimcima nesteroidne protiv upalne lekove kao što su ibuprofen, acetilsalicilna kiselina (aspirin) ili paracetamol. To su lekovi bez recepta i vrlo lako ih je nabaviti. Ibuprofen može kod pasa u roku od 30 minuta izazvati hemoragičnu upalu želuca i creva (sindrom akutnog krvavog proleva). Acetilsalicilna kiselina u većim dozama može izazvati vrlo slične promene, objašnjava nam izvanredna profesorka Jelena Šuran sa Zavoda za farmakologiju i toksikologiju Veterinarskog fakulteta u Zagrebu.

Klinički znakovi otrovanja kod mačaka se obično javljaju u roku od nekoliko sati nakon izlaganja paracetamolu. Prema dostupnoj literaturi zabeležena je anoreksija i povraćanje kod presavijenih mačaka te pojačano slinjenje koje se javlja najčešće u roku od 2 sata nakon izlaganja. Zabiežen je i proljev, dok se depresija javlja roku od 3 sata i zabeležena je u 76%. Unutar 48 sati od izlaganja opisano je razaranje eritrocita, anemija, žutica i pigmenturija. Edem lica i prednjih ekstremiteta su jako česti te se javljaju u roku od 24 do 72 sata. Smrt kod mačaka obično nastaje zbog otežanog disanja, ali može doći i do zatajenja jetre. Oštećenje jetre je najčešće povezano s visokim dozama leka, posebno kod muških mačaka.

Psi često povraćaju ubrzo nakon unosa visokih doza paracetamola što može zaštititi životinju od otrovanja. Teži klinički znakovi kod pasa se obično pripisuju oštećenju jetre. Klinički znakovi počinju u roku od 36 sati, a uključuju mučninu, povraćanje, anoreksiju, abdominalnu bol i depresiju. Takođe je zabeležen ubrzan rad srca i ubrzano disanje. Blagi se slučajevi obično oporavljaju narednih dva do tri dana, ali teški slučajevi napreduju do žutice i smrti, obično unutar četiri dana. Otežano disanje se takođe javlja i verovatnije je da će uzrokovati smrt nego što bi zatajenje jetre. Ono se obično javlja unutar 12 sati, ali kod nekih pasa tek nakon 48 sati.

- Kod sumnje na trovanje životinju treba hitno odvesti veterinaru. Veterinar će proceniti šta treba - možda je treba dekontaminirati, podstaći povraćanje ili zaustaviti povraćanje, dati infuziju, postoje mnoge opcije. Nikako je ne smeju pokušavati lečiti na svoju ruku, jer mogu još više pogoršati stanje životinje, upozorava Jelena Šuran.

Veliki broj humanih lekova se ipak koristi u lečenju životinja zbog toga što u maloj praksi nema lekova koji su baš razvijeni i odobreni za lečenje životinja. To su razni anestetici, neki analgetici, sedativi i mnoštvo drugih.

- Jako puno humanih lekova koristimo za lečenje veterinarskih bolesti, ali tu su doze strogo određene i ne smeju se prekoračiti, kao kod bilo kojeg leka, ne smete davati premalo, ali ne smete davati niti previše, objašnjava nam Silva dodajući kako se lekovi daju prema telesnoj težini životinje, prema godinama, prema bolesti, dakle postoji puno faktora koji prilikom određivanja nekog leka treba uzeti u obzir.

- Koji se lekovi za ljude smeju koristiti kod pasa i mačaka najbolje znaju veterinari. Vlasnici ljubimaca ih ne bi smeli koristiti na svoju ruku jer ljubimci nisu mali ljudi. Oni imaju drugačiji metabolizam lekova i nemaju dovoljne količine svih enzima (kod pasa je nedostatna acetilacija, a kod mačaka glukuronidacija), objašnjava Šuran.

Veterinarka Silva upozorava da, iako se neki antibiotici koriste i kod životinja, ljudi ne smeju na svoju ruku postavljati dijagnoze i davati terapiju životinjama. Upozorava da je način davanja antibiotika specifičan, oni teško padaju na želudac bez hrane te postoje propisane doze koje se ne smeju prekoračiti.

- Ne mogu se antibiotici uniformno koristiti za sve vrste bolesti, neki antibiotici deluju na neke bakterije, a neki ne deluju. Kod virusa uopšte ne deluju antibiotici, ponekad kod neke virusne bolesti doktor prepiše čoveku antibiotik, ali to je isključivo zato da se ne razvije neka bakterijska bolest, poput upale pluća, govori veterinarka dodajući kako zna da postoje ljudi koji neoprezno daju životinjama antibiotike.

Ljudi često znaju govoriti kako ne dovode životinju kod veterinara zbog toga što je ne žele mučiti, no veterinarka ipak misli da su finansije u većini slučajeva najveći problem..

- Važno je i to kako ljudi shvataju šta je životinja, je li im ona stvar ili je ona živo biće i član porodice. Ako je član pororice onda ćete je tretirati kao sebe, a ako je stvar onda će probati svašta, a sad hoće li uspeti tko zna, govori za kraj Silva za Jutarnji list.

(Espreso / Jutarnji list)