KORONA MOŽE OSTAVITI TRAJNA OŠTEĆENJA NA MOZGU? Stručnjaci pominju gubitak pamćenja i dezorijentaciju

Iako smo mislili da su suvi kašalj, visoka temperatura i gubitak mirisa i ukusa prvi i osnovni simptomi koji bi trebalo da nam signaliziraju da smo možda zaraženi korona virusom, a ukoliko jesmo da su postinfektivne posledice brže zamaranje, otežano disanje i proređivanje kose, nova istraživanja na američkim Univerzitetima i Institutima su pokazala da KOVID 19 može izazvati i oštećenja na mozgu koja u nekim slučajevima mogu trajati danima, mesecima, a negde i nekoliko godina.

Hana Dejvis iz Sjedinjenih Američkih Država jedna od onih koji su među prvima osetili da sa njihovom moždanom aktivnoščću nešto nije u redu nakon preležanog kovida na samom njegovom "začeću" u martu prošle godine.

Naime, prvi simptomi ovog virusa kod Hane nisu bili oni koji su uobičajni kod većine ljudi. Ona nije imala suv kašalj ili temperaturu, već jednostavno nije mogla da pročita SMS poruku. Iako je u prvom mahu mislila da je u pitanju umor, na kraju se ispostavilo da je zaražena virusom. Međutim nakon preležanog kovida javili su se i drugi neurološki problemi koji su se manifestovali u rutinskim živtnim aktivnostima.

Hana, naime, nije gledala na put kada prelazi ulicu, zaboravljala je tiganj na ringli i nije mogla da se skoncentriše da gleda TV ili igra video igrice.

Na žalost, Hana nije redak ili izolovani slučaj. Prema podacima Nacionalnog Instituta za zdravlje u SAD-u čak 30% ljudi koji su su bili suočeni sa korona virusom imaju posledice neurološke prirode slične gore pomenutim, a koje mogu trajati nekoliko dana, ali nekada i nekoliko nedelja, pa i meseca, prenosi britanska "Nacionalna Geografija".

"Veliko iznenađenje su bili ljudi koji nikada nije bila potrebna hospitalizacija, a koji imaju konstantne probleme na mentalnom planu", izjavio je Valter Korošec, direktor Instituta za neurološke poremećaje, koji je deo Nacionalnog instituta za zdravlje u Americi.

Ovo znači da i osobe koje se nisu suočile sa teškim oblikom virusa imaju posledice u moždanim funkcijama koje ih onemogućavaju da nastave sa normalnim životom i aktivnostima koje su im pre toga bile rutinske, a mnogi još uvek nisu uspeli ni da se vrate svoijim poslovima jer ne mogu da se usredsrede na obaveze duže od nekoliko sati.

Međutim, ono što najviše zabrinjava lekare i naučnike koji pokušavaju da razreše uzroke uticaja kovida na moždanu aktivnost jeste što još uvek nije najjasnije koliko ove posledice mogu trajati, u kojim slučajevima će nestati potpuno, a u kojima mogu biti dugovečne, pa čak i trajne. Sve čime se sada pokušava lečenje jesu kostikosterodi i midronat, lek koji reguliše krvni pritisak i podstiče protok krvi do mozga.

Velika Britanija je takođe pokušala da uradi svoja istraživanja i u saradnji BBC-a i Koledža "Imperial" u Londonu sproveden je veliki test inteligencije gde je učešće uzelo preko 80.000 ljudi, ge je 13.000 prijavilo da su imali teže oblike korona virusa. Rezultati su pokazali da su oni koji su bili zaraženi virusom, u usporedbi sa ljudima njihovih godina i stepena obrazovanja, imali daleko slabije rezultate, otprilike na razini deset godina mlađih osoba.

Zbog toga su naučnici pokušali da razotkriju šta je što izaziva probleme na mozgu jer nije bilo poznato da virusi iz korona porodice ugrožavaju mozak za razliku od virusa "Zika" ili virusa "Zapadnog Nila".

Na Univerzitetu "Kolumbija" u Njujorku i Univerzitetu "Kalifornija u Njujorku" sprovedena su istraživanja o tragovima virusa na mozgu na malom uzorku, s obzirom na to da je veoma mali broj ljudi zaveštao svoje organe pre smrti. Dodatne otežavajuće okolnsti bili su strogi protokoli autopsije na mozgu, kao i težak pristup moždanom tkivu kako bi se utvrdio procenat virusa u ćelijama mozga.

Ipak, iako je nekoliko studija otkrilo prisustvo virusa u neuronima i njihovim potpornim glija ćelijama, koje drže neurone zajedno poput lepka, naučnici sada misle da je malo verovatno da kovid može da inficira ćelije mozga, barem u dovoljno velikim količinama da izazove neurološka oštećenja. Ako je virus uopšte prisutan, verovatno je u vrlo malim količinama ili se nalazi u krvnim sudovima mozga, pokazala su istraživanja.

Naušnici sada pokušavaju da otkriju šta je uzrok, ako nije u pitanju direktno prisustvo virusa, ono što izaziva neurološke probleme kod velikog broja pacijenata koji se bore, ili su se izborili sa virusom.

Jedna o pretpostavki je da infekcija na neki način izaziva upalu u mozgu. Neki pacijenti koji su bili zaraženi virusom imali su i upalu mozga, što kasnije može izazvati konfuzije i dvostruki vid, a u ozbiljnim slučajevima i probleme sa govorom, sluhom ili vidom. Ako se ne leče, pacijenti mogu razviti kognitivne probleme.

Takođe, još jedna hipoteza jeste da kada se imunološki sistem bori protiv bolesti poput kovida, on oslobađa antitela za borbu protiv infekcije. Ali ponekad imuni sistem neke osobe postane hiperaktivan i umesto toga počinje da proizvodi samonapadajuća antitela, poznata kao autoantitela, koja mogu doprineti upali i krvnim ugrušcima, a kasnije i moždanim oštećenjima.

"Mozak je organ koji zahteva mnogo kiseonika da bi obavljao svoj posao", izjavila je povodom najnovijih istraživanja Bili Šluc, psihijatar na klinici "Maio" u Ročesteru u Minesoti, koja se specijalizovala za rehabilitaciju pacijenata od moždanog udara i traumatskih povreda mozga.

Istraživanja na ovom polju se intenziviraju i nastavlaju, a naučnici i lekari poručuju da niko nije imun i siguran i podsećaju da moramo da budemo obazrivi i da se po preporučenim merama čuvamo od kovida.

Bonus video:

(Espreso/zena.blic.rs)