SRBI GA OBOŽAVAJU, A DA LI JE ZDRAVOVO JESTI AJVAR? Iznenadićete se!

Reč ajvar potiče od turske reči „havyar“ što u prevodu znači „povrtna ikra ili kavijar“.

Po samom izgledu ovog umaka može se primetiti da malo i podseća na kavijar, pa je nekada to bila druga reč za ovo domaće balkansko jelo. Ajvar se počeo lokalno proizvoditi na više mesta, ali je početak njegove ravnomernije i stalne i veće proizvodnje bio onemogućen zbog raznih nesuglasica. U to vreme, proizvodio se u domaćim radinostima, te se prodavao i počeo posluživati u begradskim restoranima, kao poznati jugoslovenski specijalni dodatak jelima.

Nutritivna vrednost

Pošto je „dobar“ ajvar sačinjen samo od povrća i malo ulja, samim tim nema puno kalorija. Sadrži belančevine, ugljene hidrate i masti. Na 100 grama ove namirnice ima u proseku od 80 – 130 kalorija, zavisno od recepture po kojoj se proizvodi. Ajvar nije opasan za kilažu, pod uslovom da se konzumira umereno. Umerena konzumacija, odnosi se na povremeni prilog uz pečenja ili kao dodatak bilo kakvim jelima, ili jednostavnije kao namaz.

Na mnogim fitnes forumima čitajući o ishrani, primetili smo da ajvar koriste mnogi, najčešće kao prilog uz nekakav proteinski obrok, kao što je piletina, tunjevina ili nekakve salate.

Uticaj na zdravlje

Ajvar je bogat vitaminom C, koji se nalazi u paprikama, a poboljšava imunitet i celokupno funkcionisanje organizma. Bogat je i vitaminom A, koga ima u paradajzu. Patlidžan obezbeđuje potrebnu količinu vitamina B2 i folne kiseline. Ajvar takođe sadrži korisnu količinu vlakana. Često je drag i onima koji ne vole povrće i salate, pa nadoknađuje vitamine.

Kupovina i čuvanje

Fabrički ajvar se može kupiti u svakom supermarketu, ali domaći je mnogo teže naći. Ukoliko ga ne mislite napraviti sami, možete ga potražiti na pijacama, udruženjima ili seoskim domaćinstvima. Fabrički ajvar treba upotrebiti 10 dana nakon otvaranja, dok domaći može potrajati do 14 dana, ponekad i duže.

Kako se pravi ajvar

Ajvar se pravi od nekoliko vrsta paprike, paradajza, patlidžana, luka i začina. Postoji u blagoj i ljutoj verziji. Postoji puno recepata i varijacija ajvara, ali neki od sastojaka, kao što su crvene paprike, patlidžan, bijeli luk i ulje su neizostavni u svakom od njih. Bez ovih sastojaka, pravi domaći ajvar ne bi bio to što jeste. Domaći ajvar pravi se od prethodno pečenih paprika i patlidžana na plati u pećnici ili pak, otvorenoj vatri. Posle pečenja, paprike i patlidžani moraju se odložiti nešto vremena da se ohlade, da bi se omogućilo lakše odvajanje mesa od kože i semena. Preostalo pečeno meso se sitni ili melje mašinama, sličnim za mlevenje mesa, a onda se stavljaju u velike lonce. Pripravljenoj smesi od povrća dodaje se ulje (najčešće suncokretovo) i beli luk, pa ostali začini, a onda se kuvaju više sati na veoma laganoj vatri uz stalno povremeno mešanje. Potrebno je obratiti pažnju na temperature kuvanja, jer vrlo lako može doći do zagorevanja, što u potpunosti upropašćava ukus i kvalitet jela. Kuvanje ajvara nekoliko sati dovodi do postepenog isparavanja vode, što na kraju daje jelu jedinstvenu konzistentnost. Shodno tome, ukus ajvara u ustima treba da ima osećaj, pomalo masnog, začinjenog i ukusnog homogenog sastava.

Reklo bi se da je sve ovo veoma lako izvodljivo, ali ustvari nije. Peripetije izrade domaćeg ajvara zahtjevaju puno pažnje, vremena i fizičkog rada. Praksa je ključna reč u proizvodnji ovog slasnog jela. Starije generacije domaćica su iz godine u godinu pravile ajvar, kao zimnicu i prenosile su svoje znanje kuvanja ajvara narednim generacijama. Zbog toga ajvar ima status poznatog domaćeg specijaliteta.

Sa druge strane, industrijski ajvar, koji se danas proizvodi, obično ne nosi stepen kvaliteta, kao domaći ajvar. Iako postoji mnogo fabričkih verzija ajvara, razlika se uvek oseti. Kod industrijskog ajvara, u većini slučajeva, paprike ili patlidžani se ne gule, što znatno umanjuje ukus i kvalitet. Dodaju se i konzervansi, da bi se pospešio rok upotrebe. Mogu biti prisutni i razni aditivi koji pojačavaju ukus i boju proizvoda.

(Espreso)