NISTE NI SVESNI ŠTA SE DEŠAVA SA VAŠIM TELOM KADA STE POD STRESOM: 3 faze za 1 MINUT!

Živimo u stresnim vremenima, a kažu da je upravo on izazivač mnogih bolesti. Da bismo mogli da kontrolišemo stres, potrebno je da razumemo ono što se događa u našem telu, kako kaže Majkl J. Porter, predavač na Molekularnoj genetici Univerziteta u Lankaširu.

Takođe, on kaže kako stres zapravo ne mora uvek biti loš. Stres nas čini bržima, jačima, okretnijima, a naš mozak bolje radi, pamti detalje… Zato su neki ljudi spremni da se dovode u stresne radne situacije ili učestvuju u ekstremnim sportovima. Problem je stres koji nije pod kontrolom: on može da nas “smrzne” na mestu, a mozak kao da prestane da radi, postanemo nesposobni da razmišljamo.

Živimo u stresnim vremenima, a kažu da je upravo on izazivač mnogih bolesti. Da bismo mogli da kontrolišemo stres, potrebno je da razumemo ono što se događa u našem telu, kako kaže Majkl J. Porter, predavač na Molekularnoj genetici Univerziteta u Lankaširu.

Takođe, on kaže kako stres zapravo ne mora uvek biti loš. Stres nas čini bržima, jačima, okretnijima, a naš mozak bolje radi, pamti detalje… Zato su neki ljudi spremni da se dovode u stresne radne situacije ili učestvuju u ekstremnim sportovima. Problem je stres koji nije pod kontrolom: on može da nas “smrzne” na mestu, a mozak kao da prestane da radi, postanemo nesposobni da razmišljamo.

Mozak ubrzano radi, memorija se povećava i sposobni smo da zapamtimo svaki detalj onoga što vidimo, čujemo ili osećamo. Tada nam se čini kao da je vreme stalo, kao, na primer, nakon saobraćajne nesreće. U telu, preciznije u delu malog mozga koji zovemo hipotalamus, aktivira se ceo niz hormona podstaknut oslobađanjem CRH hormona.

To rezultira ubrzanim disanjem, povećanjem krvnog pritiska i brzine otkucaja srca. Krv se seli iz drugih delova tela u mišiće – što rezultira većom snagom i izdržljivošću.

Rad imunološkog sastava ubrzava, a krv se priprema za zgrušavanje – u slučaju da budemo povređeni.

Mozak počinje da radi sve bolje – hrani se većim dozama glukoze i kiseonika.

Ako traje predugo, dolazi do izgaranje

Naše telo u stresnim situacijama radi ubrzano poput nekog motora koji, ako tim tempom radi predugo, pregreje se i izgori.

Fiziološke promene, uključujući povišen pritisak, veći nivo glukoze u krvi i smanjen apetit, kratkoročno su važne za prilagođavanje koje obično uzrokuje vrlo malo oštećenja.

Kako da se oslobodimo nagomilanog stresa?

Tišina deluje blagotvorno na stresno stanje. Iako mnoge konstantne zvukove i ne čujemo jer smo navikli na njih, oni negativno deluju na naše moždane stanice koje zapravo nikada ne mogu da se odmore od tih nadražaja.

Naučnici kažu da sedenje u tišini blagotvorno deluje na ljude i popravlja štetu koju čini prevelika količina zvukova. Kada nastupi tišina, mozak se umiri, a tada se osećamo mirno i spokojno.

Tišina nas umiruje i usporava, a samim time nam daje priliku da se rešimo nagomilanog stresa, prenosi Daily Mail.

(Espreso/24sedam.rs)