OVO VOĆE KOJE RASTE U SRBIJI IMA GADAN UKUS, KAO BLATO: A od njega može ČUDO DA SE NAPRAVI!

Kada lišće opadne i stignu prvi mrazevi, vreme je za mušmule. Ovo, poslednje voće u sezoni, koje je nekada bilo popularno, sada skoro da je zaboravljeno, ali mali broj proizvođača u Srbiji čuva je od zaborava.

Oni koji je ne vole kažu da ima ukus buđi i teksturu blata, a da ni izgled nije daleko od tog prizora, dok oni koji je vole ukus porede sa pečenom jabukom, najmekšom kruškom, aromatičnim vinom i još mnogo specifičnih ukusa koje je teško uporediti sa bilo kojim drugim voćem.

Kada je sveža, meso joj je bledosivo ili zelenkasto i tada nije za jelo, pošto je veoma kiselo. Tek kada voće odstoji i ugnjili, postaje slatko i jestivo, a njegova unutrašnjost pretvara se u braonkastu kašu. Mušmule se ne jedu iz jednog zalogaja, jer svaki plod sadrži nekoliko semenki koje je potrebno ispljunuti kada se sa njih pojede meso.

U našim krajevima, mušmula je slabo zastupljena u proizvodnim zasadima i na većim proizvodnim površinama. Uglavnom se gaji na okućnicama u vidu pojedinačnih stabala, ili na manjim površinama u amaterskim zasadima.

Postoji četrdeset do pedeset vrsta ovog voća koje se međusobno razlikuju po veličini i obliku ploda i po količini semenki u plodu.

Miloš Miletić iz okoline Smedereva jedan je od malobrojnih proizvođača mušmule u Srbiji. Za ovo voće se opredelio zbog malih ulaganja.

- Ulaže se, praktično, samo prve godine, dok se kupuju sadnice. Nakon toga se čeka tri, četiri godine za prvi ozbiljniji rod, ali posle sve ide lagano. Oko mušmule nema mnogo posla, otporna je, čak i voli hladno veme i mrazeve, a i trenutak kada voće dospeva je dobar, jer osim južnog voća i jabuka, nema mnogo konkurencije na pijacama - priča on.

Ove godine prodavao je po ceni od 120, 130 dinara, a dešava mu se da mladi i ne znaju o kom se voću radi.

- Kupci su mahom stariji ljudi koji su navikli da jedu mupmule još dok su se više proizvodile i dok su bile popularnije. Nema mnogo proizvođača, pa prodamo sve što uzgojimo - objašnjava on.

Za jelo sazrevaju od polovine oktobra do kraja decembra i pravilo je da posle smrzavanja postaju ukusniji za jelo.

Iako se uglavnom konzumira sveža, što nutricionisti ističu kao najkorisnije za organizam, od ovog voća mogu se napraviti razne poslastice: marmelada, liker, rakija, ali i sir.

Osušeno lišće mušmule, sakupljeno u doba cvetanja biljke koristi se za spravljanje čaja koji se u narodnoj medicini opisuje delotvorno sredstvo za ispiranje grla, za lečenje zapaljenja desni i usta.

Lišće i kora, takođe, imaju korisnu stranu – daju lepu mrku i žutu boju tkaninama.

Za preradu mušmule ne postoje masovni pogoni, pa je u džem, rakiju i likere pretvaraju porodična poljoprivredna domaćinstva, a Miloš nam otkriva recept za džem.

- Kad mušmule omekšaju, operete ih i isečete, bez prethodnog ljuštenja. Preliju se vodom, pa se kuvaju na tihoj vatri dva, tri sata. Skuvana masa se procedi kroz gazu, kako bi sva tečnost izašla iz njih - kaže on.

(Espreso.co.rs/Telegraf.rs)