Da li hleb goji, a šećer uništava srce? Ovo je 7 najvećih mitova o ishrani! (FOTO)

Dok mnogi veruju kako hleb nadima, istraživanja pokazuju da je osetljivost na pšenicu izrazito retka pojava, a alergija na gluten još ređa - pogađa, naime, tek pola procenata ukupne populacije. Nije isključiva istina da je sirova hrana najzdravija, ali ni da zasićene masnoće povećavaju holesterol u krvi. Postoji mnogo zabluda o zdravoj ishrani, a sedam najvećih otkriva nutricionista Rob Hobson. 1. Svi ugljeni hidrati debljaju To je tačno i nije. Naime, nisu ni svi ugljeni hidrati isti, a to zavisi od njihovog hemijskog indeksa. Zob, integralni pirinač i integralna testenina imaju vrlo nizak hemijski indeks i samo četiri kalorije po gramu, što znači da u njima apsolutno ništa ne deblja, već naprotiv, bogate su vlaknima i vitaminom B. Sa šećerom se, s druge strane, može lako preterati, što je loše za srce jer on ima visok hemijski indeks. 2. Nije dobro jesti posle 19 sati Kao prvo, telo ne odlučuje odjednom da pretvori svu hranu u masti u određeno doba dana. Kao drugo, iako se metabolizam u snu usporava, on i dalje radi i vari hranu. Količina masti u telu zavisi o unosu kalorija tokom celog dana, a ne samo uveče.

3. Hleb nadima Mnogi uveravaju kako su osetljivi na brašno jer ih nadima, ali statistika pokazuje da je alergija na pšenicu i gluten zapravo jako retka. Za osećaj nadimanja odgovorno je preskakanje obroka, zatvor, nedostatak dobrih bakterija u crevima, kao i neke namirnice. Nagle promene u prehrambenim navikama takođe snose deo krivice, tako da se trebaju uvoditi postepeno. 4. Više malih obroka na dan ubrzava metabolizam i podstiče mršavljenje Svakim unosom hrane ubrzava se metabolizam, ali tek neznatno, što je nedovoljno za mršavljenje. Odlaskom na dijetu, mnogi jedu manje obroke u većim razmacima kako bi izbegli gladovanje, ali istina je da svaki obrok može biti prevelik, a da to i ne znaju. Jedini efikasan način za sagorevanje masti je vežbanje.

5. Za dovoljan unos kalcijuma treba jesti mlečne proizvode Kalcijum je važan za zdravlje kostiju, ali on se ne nalazi samo u mlečnim proizvodima. Mnogo ga više ima u tamnozelenom povrću kao što je kelj, zatim u bademima, tofuu, biljnom mleku i nekim začinima. 6. Jaja povećavaju holesterol i povećavaju rizik od infarkta Hrana koja je prirodno bogata holesterolom ima vrlo mali uticaj na nivo holesterola u krvi. Jedino ljudi s genetičkim predispozicijama za visok holesterol trebaju da paze na unos jaja i da se hrane namirnicama sa zasićenim masnim kiselinama, što znači da bi maksimum trebao biti triput nedeljno, ali nipošto ih ne izbacivati potpuno jer obiluju korisnim stvarima.

7. Najzdravija je sirova hrana Dobro je u svakodnevnu prehranu uključiti sirovu hranu, ali nije dobro preterivati, jer neke su namirnice zdravije kuvane. Pravi je primer za to crveno, narandžasto i tamnozeleno povrće koje oslobađa više antioksidansa termičkom obradom. Istina je da sirove namirnice sadrže više enzima, ali oni su važniji za opstanak biljke nego za ljudsko zdravlje. Zato je najbolje kombinovati sirovo s kuvanim. (Espreso.co.rs / 24sata.hr)