ČUVENI KOLUMNISTA OTKRIO NAJVEĆU ZABLUDU U VEZI KORONE: Ceo SVET je POGREŠIO, a tiče se KARANTINA!

Kolumnista "New York Posta" Majkl Barone nedavno je ustalasao američku javnost pitanjem da li karantin bio greška? Sve su glasnije tvrdnje da je ovo bio globalni istorijski kiks, a puno stručnjaka je već javno iznelo takav stav... I Barone piše da je sve više pokazatelja koji vode u smeru pozitivnog odgovora.

Pre svega ovaj kolumnista je citirao pisca Lajonela Šrajvera koji je rekao da "nikada ranije nismo reagovali na zaraze zatvaranjem čitavih država", a to je potkrepio epidemiološkim podacima starim više od 50 godina o azijskom i hongkonškom gripu.

On navodi da je azijski grip na prelazu iz 1957. na 1958. ubio između 70 i 116 hiljada Amerikanaca, što je tada bilo između 0,04 i 0,07 odsto stanovništva. Hongkonški grip je od 1968. do 1970 umsrtio oko 100.000 Amerikanaca ili 0,05 postostanovnika SAD-a, pa Barone zaključuje kako "niko nije razmišljao o otkazivanju Vudstoka", aludirajući na činjenicu da niko nije ni pomišljao na masovno zatvaranje javnih ustanova i granica.

Pre svega ovaj kolumnista je citirao pisca Lajonela Šrajvera koji je rekao da "nikada ranije nismo reagovali na zaraze zatvaranjem čitavih država", a to je potkrepio epidemiološkim podacima starim više od 50 godina o azijskom i hongkonškom gripu.

On navodi da je azijski grip na prelazu iz 1957. na 1958. ubio između 70 i 116 hiljada Amerikanaca, što je tada bilo između 0,04 i 0,07 odsto stanovništva. Hongkonški grip je od 1968. do 1970 umsrtio oko 100.000 Amerikanaca ili 0,05 postostanovnika SAD-a, pa Barone zaključuje kako "niko nije razmišljao o otkazivanju Vudstoka", aludirajući na činjenicu da niko nije ni pomišljao na masovno zatvaranje javnih ustanova i granica.

Od posledica zaraze korona virusom do sada je preminulo oko 186.000 Amerikanaca, što je 0,055 odsto njihove sadašnje populacije, a ovaj novinar je uveren da će "broj još rasti, otprilike istom magnitudom kao i dva navedena gripa", dok se korona virus pokazao manje smrtonosan za one mlađe od 65, nego što je to bio slučaj sa azijskim i hongkoškim gripom".

Ideologija sigurnosti prethodila karantinu?

Barone različit pristup epidemiji danas i pre 40 ili 50 godina objašnjava sa dva vodeća faktora - jedan je "moguće veće poverenje u efikasnost vlade", a drugi u ljudskoj sve manjoj sklonosti rizicima. On se poziva na "ideologiju sigurnosti" kao vladajuću viziju ljudi, o kojoj su već pisali Džonatan Haid i Greg Lukijanof u knjizi "Kodiranje američkog uma".

"Vesti o virusu Kovida-19 koji ubija na desetine ljudi i gomila pacijente preko kapaciteta bolnica u Bergamu u Italiji, prouzrokovale su beg u sigurnost i ograničenja. Mnogi Amerikanci su prestali da odlaze u restorane i prodavnice i pre nego što je proglašen karantin u martu i aprilu", piše između ostalog ovaj novinar.

On veruje i da je bilo neutemeljeno zabraniti odlaske na plaže, jer je "širenje virusa u spoljašnjem prostoru minimalno", a kritikuje i zatvaranje škola jer "malo koje dete dobije ili širi virus". Takođe, zatvaranje velikih trgovniskih lanaca i crkve suprotstavlja "neizbežno bučnim masovnim protestima za politički podobne ciljeve".

Karantin - preteran i skup?

Barone se između ostalog osvrnuo i na članak koji je prošle nedelje objavljen u "Wall Street Journalu" u kome je zaključeno da je potpuno zatvaranje bilo "preterano i skupo". On se poziva i na navode bivšeg novinara "New York Timesa" i anti-korona aktivistu Aleksa Berensona koji je utvrdio da su kroz istoriju epidemiološka zatvaranja društva više odgodila negoli sprečila zarazu.

"Vlade možda ponekad mogu da usmere, ali nikada da kontrolišu prirodu. Nemoguće je sasvim poništiti rizik. Pokušaji da se smanji jedan rizik, može da dovede do rasta drugih. U nesigurnosti ljudi čine greške. Kao što je, možda, slučaj i s karantinom", zaključio je Barone.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Zena.blic.rs)