ČUVENI RUSKI KARDIOHIRURG UPOZORAVA: Odmah promenite svoje navike kad je reč o DORUČKU!
Dajte ga neprijatelju, Foto: Profimedia

neverovatno!

ČUVENI RUSKI KARDIOHIRURG UPOZORAVA: Odmah promenite svoje navike kad je reč o DORUČKU!

Krenete na posao s prepunjenim stomakom. Tada ste teški i sami sebi.

Objavljeno: 07:31h
  • 18

Čuveni ruski kardiokirurg, profesor i akademik Ruske akademije znanosti i Ruske akademije medicinskih znanosti, glavni kardiokirurg Ministarstva zdravlja Ruske Federacije Leo Bokeria, pobio je ideju tradicionalne prehrane. Prema njegovim riječima, sve što smo znali o zdravoj prehrani je laž.

“Ona poznata izreka: Doručak pojedi sam, ručak podeli s prijateljem, večeru daj neprijatelju – je potpuna besmislica. Kad se probudite, telo se počinje privikavati na radno stanje, a vi sednete za sto i pojedete pun tanjir mesa, nekoliko kriški hleba i sve to zalijete čašom nekog napitka…. Krenete na posao s prepunjenim stomakom. Tada ste teški i sami sebi.

Kada smo sarađivali s Amerikancima, tada sam primetio da veliki hirurzi ujutro u najboljem slučaju popiju šoljicu kafe. Tek u podne pojedu jedan sendvič i to zovu ručkom. U večernjim satima dolazi kući, jede normalnu hranu, plivaju u bazenu, čitaju i odmaraju…

Znači, doručak dajte neprijatelju, ručajte oko podne i normalno večerajte (ali ne u kasnim satima) i na kraju prošetajte pred spavanje ili vežbajte.

Po mom iskustvu ljudi koji tako žive – žive dugo i zdravo!”

Ovaj savjet poznatog ruskog doktora potvrdila su i najnovija istraživanja sprovedena na Cornell University. Znanstvenik David Levitsky je otkrio da oni ljudi koji preskaču doručak za nekoliko nedelja znatno smanje kilažu. Ovu teoriju je potvrdio eksperimentom čiji je cilj bio da se odredi količina hrane koju čovjek unese u organizam tokom dana.

Polovina učesnika je doručkovala, druga grupa je odbijala doručak. Grupa koja je preskakala doručak dnevno bi u organizam unosila 408 kalorija manje, nego ona grupa koja je redovno doručkovala. Prema ovom naučniku, preskakanje doručka se može smatrati odličnim sistemom brzog gubitka težine.

“Razumem da je preskakanje doručka u suprotnosti sa svim onim što znate o zdravoj prehrani, ali novi podaci nas dovode u ozbiljno razmišljanje da odustanemo od prvog jutarnjeg obroka. Naravno, ovo se odnosi na zdrave ljude. Ljudi koji imaju problem sa dijabetesom i hipoglikemijom, ne smeju preskakati obroke kako bi održali nivo glukoze,” kaže Levitsky.

Svetska zdravstvena organizacija i dalje tvrdi kako je doručak najvažniji obrok u toku dana i osoba koja redovno doručkuje ima uredan metabolizam i nema problema s viškom kilograma, tj doručak ubrzava metabolizam. Međutim i oni se slažu da bogat doručak može dovesti do pretilosti. Ali normalan unos kalorija i mali obroci više puta dnevno mogu samo pomoći gojaznoj osobi da smrša.

Šta nikako ne smete jesti po preporuci Svetske zdravstvene organizacije

Instant kaše

Posebno one “s ukusima”. Zobena domaća kaša smatra se vrlo hranljivim i uravnoteženim obrokom, posebno za jutro, jer imaju visok udeo vlakana i dobrih nutrijenata, ali definitivno nisu sve zobene kaše takve. Ove instant varijante s dodatim ukusima, pa iako i oni bili zdravi – cimet, javor, smeđi šećer; u sebi imaju znatno veći udeo šećera od dozvoljene, te jako visok udeo natrijuma.

Zato dobro pazite da takvi instant proizvodi ipak budu zdraviji – s udelom šećera manjim od 6 posto i s manje od 140 miligrama natrijuma po obroku. Sve iznad toga baš i nije zdravo. Bolja je stoga varijanta čista zob, bez primesa, koju ćete zasladiti po svom i obogatiti dodatnim vlaknima u obliku voća. To je zdravi doručak.

Da bi se skratilo vreme kuvanja, žitarice se podvrgavaju posebnom tretmanu zbog čega se ugljeni hidrati pretvaraju u škrob. Dodajte ovom šećer koji se koristi obilato da bi se poboljšao ukus i dobit ćete otrov koji se plasira kao zdrav proizvod.

Sušeno voće

Oprezno s dodatim šećerom koje sušeno voće zna sadržavati. Najčešće je to slučaj s brusnicama, a pripaziti treba i s kandiranim voćem poput kolutova ananasa. Dodatna pažnja potrebna je i kod asmatičara i osoba osetljivih na sulfite. Naime, kao konzervans se često koristi sumporov dioksid pa se preporučuje korišćenje organskih marki sušenog voća.

foto: Profimedia

Hrskavi, zašećereni musli

Mnogi stručnjaci upozoravaju na to da jedna od omiljenih namirnica za početak dana uglavnom obiluje šećerom i nezdravim masnoćama.

Musli, cornflakes i razne žitne pahuljice su industrijski visokoprerađen proizvod. On nastaje pri obradi žitarica, tako što se najpre mlevenjem dobija fini prah, koji se potom kuha i meša sa šećerom i vodom. Dobivena smesa zatim se podrvrgava procesu ekstruzije, tehnološkom postupku obrade zrna pri visokim temperaturama, da bi nakon sušenja usledilo formiranje željenog oblika finalnog proizvoda. Nerijetko se pribegava i ekstrudiranju ili usitnjavanju zrna, kao i dodavanju vitamina, minerala, čokolade i karamela – kako bi proizvod bio još ukusniji. Na osnovu navedenog, lako je zaključiti da ovakav obrok obiluje šećerom i rafiniranim ugljenim hidratima, koji nakratko osiguravaju priliv energije. Međutim, potom sledi nagli pad šećera u krvi, a posledično i žudnja za novom dozom kalorija.

Ukoliko ne možete zamisliti doručak bez žitarica „iz šarenih kutija“, sledeći saveti mogu vam pomoći da izaberete zdraviju – ili bar manje nezdravu – varijantu obroka za početak dana.

Odlučite se za žitarice koje sadrže najviše pet grama šećera i najmanje tri grama biljnih vlakana po porciji.

Obratite pažnju na veličinu porcije. Uzmite u obzir preporučene doze za serviranje, istaknute na poleđini ambalaže i potrudite se da se pridržavate preporuka proizvođača.

Zanemarite oznake istaknute na prednjoj strani pakovanja i proanalizirajte listu sastojaka na njegovoj poleđini. Ali budite oprezni! Čak i ako se tvrdi da su žitarice bez šećera, vrlo je moguće da se on nalazi na toj listi, samo pod drugim nazivom.

Prerađevine od mesa, posebno crvenog (suhomesnati i dimljeni proizvodi, slanina, šunka i kobasice), meso s roštilja

Naučnici iz deset zemalja objavili su izveštaj u kojemu stoji kako je konzumacija crvenog mesa “verovatno kancerogena” za ljude, dok se prerađevine od crvenog mesa smatraju kancerogenima!

Prerađeno crveno meso može uzrokovati rak debelog creva, rekli su stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije, prenosi Reuters. Pod prerađeno meso misli se na meso koje je tretirano raznim postupcima da bi mu se produžio rok trajanja, kao npr. dimljenje, sušenje, dodavanje soli ili konzervansa. Kako se navodi u saopštenju, pod crvenim mesom koje se istraživalo smatra se govedina, teletina, svinjetina, janjetina, ovčetina, konjetina.

Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) bazirana u Francuskoj, a koja je dio Svjetske zdravstvene organizacije, stavila je prerađeno meso poput hrenovki, slanine, šunke i kobasica u grupu kancerogenih proizvoda poput duhana, azbesta i ispušnih plinova. Tvrde kako postoje jasni dokazi da takvi mesni proizvodi uzrokuju rak. Prema izveštaju, 50 grama prerađenog mesa, što je oko dve kriške slanine, dnevno povećava rizik od raka za čak 18 posto!

“Rizik od obolijevanja od raka debelog crijeva raste s količinom pojedenog mesa takve vrste”, rekao je dr. Kurt Straif u izjavi. Previše neprerađenog crvenog mesa također je opasno i vjerojatno kancerogeno za ljude.

Konzumacija crvenog mesa je također povezana, tvrde znanstvenici, s rakom gušterače te rakom prostate.

Prerađivanje mesa dimljenjem može dovesti do formiranja kancerogenih kemikalija, a kuhanje, iako poboljšava probavljivost i ukus mesa, može proizvesti i kancerogene supstance. Pripremanje mesa na visokoj temperaturi, kao što je prženje, grilanje ili roštiljanje generalno proizvodi najveće količine štetnih hemikalija.

Više od 800 epidemioloških studija, koje je proučio Working Group, konzumaciju prerađenog mesa povezalo je s rakom debelog creva, dok su pronađene i korelacije s rakom želuca.

Što se tiče crvenog mesa, grupa je ocenila kako je ono “verovatno” povezano s rakom kod ljudi. Konzumacija crvenog mesa takođe je povezana s rakom gušterače i prostate.

U brojnim zemljama zdravstvene vlasti pozivaju potrošače da ograniče unos crvenog mesa i mesnih prerađevina, no IARC ističe da su postojeća upozorenja uglavnom usredsređena na sprečavanje kardiovaskularnih bolesti i pretilosti.

IARC, koji ne iznosi specifične preporuke, navodi podatke Global Burden of Disease Project, međunarodnog konzorcija u kojem je više od 1000 stručnjaka, u kojem stoji da se 34.000 smrti izazvanih rakom na godinu u svetu može pripisati visokom postotku konzumiranja mesnih prerađevina.

To se uspoređuje s oko milion smrti na godinu u svetu povezanih s uživanjem duvana, sa 600.000 smrti u svetu povezanih s uživanjem alkohola i više od 200.000 smrti na godinu povezanih s nečišćenjem okoline.

Ako se potvrdi povezanost razvoja raka i konzumacije crvenog mesa, tada bi prehrana bogata crvenim mesom mogla biti odgovorna za 50.000 godišnjih smrti u svetu, navodi Global Burden of Disease Project.

Kako piše Independent, postoje dokazi koji ukazuju na to da postoji povezanost između konzumacije crvenog mesa i mesnih prerađevina poput kobasica i rizika od raka creva. “Ljudi koji konzumiraju veće količine ovog mesa imaju veći rizik od oboljevanja od raka debelog creva od ljudi koji takvo meso jedu u manjim količinama”, navodi se na stranici NHS Choices.

“Postoje jasni dokazi koji ukazuju na to da crveno meso i mesne prerađevine povećavaju rizik od raka creva”, navodi Svetski institut za istraživanje karcinoma.

foto: Profimedia

Sokovi u tetrapaku

Ovakvi sokovi su konzervanasa jer ih ništa drugo ne može “sačuvati” od propadanja. Sveže iscijeđen sok može “živeti” samo 15 minuta. Onaj koji traje mesecima, pun je konzervansa i šećera.

Već i ulazak malih količina zraka nakon što se otvori sok iz tetrapaka za prvu konzumaciju, omogućiće razvoj gljivica, većom ili manjom brzinom.

Koristite radije sokove u staklenoj ambalaži.

Ali, nema dileme – najbolji su prirodni, sveže ceđeni sokovi.

Egzotično voće i vansezonsko voće Najkorisnije je ono voće koje raste u vašoj neposrednoj blizini i u sezoni. Ono voće koje se mora transportovati iz daleka, prskano je nebrojeno puta raznim hemikalijama koje sprečavaju da se pokvari.

Topljeni sir Bilo koja dodatna obrada, sir pretvara u čistu mast koja se lepi za vaša creva. Za pripremu takvog sira koristi se sir koji se više ne može prodavati u svom prvobitnom obliku jer mu je verovatno istekao rok trajanja.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Biljnekapi.info)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media