Ove životinje kriju lek za neizlečivu bolest: Hoćemo li konačno pobediti rak?

Naučno je dokazano da slonovi jako retko obolevaju od raka, iako zbog svoje veličine imaju mnogo više ćelija od ljudi. Zbog toga se sada misli da ove životinje u sebi kriju lek za rak, a najbitnije je pronaći način da se ljudi pomoću njega zaštite od ove opake bolesti. Ćelije slonova sadrže 40 kopija gena p53, poznatog i kao gen za uništavanje raka. Ljudi imaju samo dve kopije ovog gena, po jedan od svakog roditelja. On pomaže uništenim ćelijama da se samoobnove ili smounište kada su izložene kancerogenim supstancama. Ovo otkriće nije dokaz da su slonovi otporni na rak zbog gena p53, ali ako ga potvrde neka buduća istraživanja, naučnici bi mogli da probaju da razviju lek za ljude koji bi radio po istom principu. Doktor Džošua Šifman, pedijatar i stručnjak za rak na Univerzitetu Juta, počeo je istraživanje o velikim životinjama, uključujući slonove i kitove, koje imaju vrlo nizak procenat obolelih od kancera.

One je napomenuo da slonovi imaju dodatne kopije gena p53, a među njegovim pacijentima nalaze se i deca sa nepotpunim p53 genom, zbog sindroma Li-Fraumeni, koji povećava šanse za obolevanje od raka. Zato je Šifman rešio da testira krv slonova iz jednog zoo vrta. Njegov tim naučnika otkrio je slonovi imaju 20 parova ovog gena, dok ljudi i mnoge druge vrste životinja imaju samo jedan par. On je i uporedio kako ćelije slonova reaguju na radijaciju, u poređenju sa ćelijama 10 zdravih ljudi 10 pacijenata sa Li-Fraumeni sindromom. Ćelije slona su se samouništile duplo brže nego ćelije zdravih ljudi, a više od pet puta brže nego ćelije pacijenata sa sindromom. Ćelije koje se ne samoizleće ili samounište kada su izložene kancerogenim materijama, postaju sklone obolevanju od raka. Iako ovo istraživanje neće dovesti do brzog pronalaska leka za ljude, razvoj istraživanja i pronalaženja leka za rak može doći iz neočekivanih puteva, smatra doktor Ted Gansler. On je istakao da su istraživanja kapaka i zuba kod miševa dovela do razvoja leka za rak debelog creva, grla i mnoge druge.

Šifmanov tim je takođe analizirao podatke nekropsije i pronašao da slonovi nekada žive dugo kao i ljudi, ali samo jedan od 20 umre zbog raka, za razliku od jednog od četiri kod ljudi. Druga grupa naučnika koja radi sa zaleđenim zoološkim vrstama istražila je preko 60 vrsta životinja i pronašla da samo slonovi i dlakavi mamuti imaju višak kopija gena za suzbijanje raka. Ovaj tim ubrizgao je slonovljeve p53 gene u ćelije miša i otkriveno je da su se isto ponašale kao kod slonova, to jest, samouništavale su se. Šifmanov tim traži način za finansiranje daljih istraživanja i pronalaska lekova baziranih na ovim otkrićima o slonovima. - Iako nas čekaju godine i godine istraživanja, mislim da smo pronašli nešto jako intrigantno - rekao je Šifman. (Espreso.co.rs/NBCnews-T.V)