Mršavi ljudi su pametniji od gojaznih! Šta vi kažete na to (FOTO) (GIF)

SNAGA MOZGA

Mršavi ljudi su pametniji od gojaznih! Šta vi kažete na to (FOTO) (GIF)

Možda vam zvuči čudno ali osobe sa fit linijom često imaju oštriji i bistriji um od onih sa viškom kilograma, zbog boljeg epizodnog pamćenja
Objavljeno:

Istraživanje sprovedeno na 50 osoba je pokazalo da je gojaznost povezana sa lošijim ‚‚epizodnim pamćenjem", zahvaljujući kom osoba može da se seti scenarija iz prošlosti sa početkom, sredinom i krajem. Ako imate gladne oči preješćete se sigurno (FOTO) (GIF) To je prirodan oblik pamćenja jer mozak na taj način lakše slaže sećanja, a osoba svoj život vidi kao hronoološki niz događaja koja deli u poglavlja s obzirom na najvažnije događaje i prekretnice. Uz pomoć ovih 5 namirnica smršajte za 7 dana! Provereno deluje! (FOTO)

Epizodno pamćenje je vrsta dugoročnog pamćenja koje se formira u delu mozga pod nazivom dorzalni hipokampus, a zaslužan je za autobiografska sećanja. Stručnjaci za gojaznost sve češće proučavaju vezu između dorzalnog hipokampusa i epizodnog pamćenja jer se smatra da ima važnu ulogu u regulaciji prehrane. Rezultati istraživanja su pokazali da je kod gojaznih ljudi sećanje na nedavni obrok manje snažno, zbog čega češće posežu za novim. U testu pamćenja je učestvovalo 50 osoba čiji je indeks telesne težine iznosio od 18 (zdrava težina) do 51 (vrlo gojazne osobe). Trebalo je da sakriju predmete u različita vremenska razdoblja i u različite situacije prikazane na monitoru. Kasnije se od njih tražilo da se prisete što su, kad i gde sakrili.
Gojazne osobe su imale za 15 procenata slabiji rezultat od mršavijih ispitanika iz istraživanja. Kod osoba sa većim indeksom telesne težine primećena je slabija slikovitost kada je o reč o pamćenju, ali nisu ništa zaboravile, rekla je dr. Lusi Šek sa Univerziteta u Kembridžu. Istraživanje upućuje na to da slabije sećanje na nedavno konzumiran obrok koji ostavlja slabiji trag u pamćenju debljih ljudi verovatno utiče i na njihovu slabiju sposobnost regulisanja količine hrane i obroka kasnije. Hormon gladi ima veliku ulogu u tome koliko hrane unosimo u organizam, ali već je poznato da na to utiče i ljudski mozak. ‚‚Uočili smo mehanizam po kom debljina podstiče samu sebe", kaže doktor Šek, i dodaje da je koncentriranost na hranu prisutna kod svih ljudi, ali da je izraženija kod gojaznih. (Espreso.co.rs / Izvor: 24 sata.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.