MENSTRUACIJA VAM JE TRAJALA SAMO DVA, TRI DANA? Ukoliko imate neki od ovih simptoma, trk kod GINEKOLOGA!

Iako bi sve žene želele da im menstruacija traje što kraće, to ipak nije dobro po zdravlje.

Normalna menstruacija traje između 3-7 dana. Menstrucija koja traje manje od toga može se smatrati kratkom i nazva se još i hipomenoreja. Menstruacija koja je duža od 10 dana, može se smatrati produženom.

Specijalistica ginekologije i akušerstva, Alisa Dvek upozorava da je "Bilo kakva trajna ili novija promena u toku menstruacije razlog za posetu ginekologu", prenosi portal Women's Health.

Ona obkašnjava kako većini žena menstrualni ciklus traje od 21 do 35 dana, počevši od onog dana kada menstruacija počne pa do prvog dana sledeće menstruacije, a menstruacija bi trebalo da traje od 5 do 7 dana.

Evo koji su to najčešći razlozi zbog kojih vam menstruacija traje mnogo kraće nego što je to uobičajeno.

Promenili ste pilule za kontracepciju

Ukoliko je menstruacija iznenada promenila obrazac trajanja, to se može desiti ukoliko ste počeli da koristitepilule za kontracepciju ili ako ste promenili one koje ste do sada koristili. To se može desiti zbog blagih hormonskih razlika u generičkim verzijama pilula, a koje mogu skratiti trajanje menstruacije.

Pored toga, pilule za kontracepciju mogu uticati i na to da menstruacija postane znatno manje obilna nego što je to ranije bio slučaj.

Koristite određene vrste lekova

Pored pilula za kontracepciju, određene vrste lekova mogu takođe uticati na vreme trajanja menstruacije, zahvaljujući jedinjenjima koja oni sadrže.

Nesteroidni anti-inflamatorni lekovi (brufen, naproksen, nurofen i slično), antidepresivi, lekovi za štitnu žlezdu i steroidi mogu skratiti vreme trajanja menstruacije.

Sindrom policističnih jajnika

Sindrom policističnih jajnika je oboljenje kod kojeg žene proizvode previsoke količine muških hormona, što može potisnuti ovulaciju. Kod žena koje imaju sindrom policističnih jajnika, neredovna menstruacija nije uopše neuobičajena pojava. Takođe, može doći i do perioda kada menstruacija u potpunosti izostane, a sve zbog neuravnoteženog nivoa hormona.

Ukoliko imate sindrom policističnih jajnika onda postoji mogućnost i da imate ciste na jajnicima, preteranu maljavost, akne, prekomernu težinu, a postoje i velike šanse da ste neplodni. Sindrom policističnih jajnika nije medicinska urgencija, ali što pre počnete sa korišćenjem lekova to će se pre i simptomi ublažiti.

Prevremena insuficijencija jajnika

Prevremena insuficijencija jajnika ili prevremeno otkazivanje jajnika dešava se kada kod žene dođe do prestanka normalnog fukncionisanja jajnika pre četrdesete godine života. Ukoliko vaši jajnici ne funkcionišu pravilno, oni ne proizvode odgovarajuće količine estrogena ili ne otpuštaju jajne ćelije kada je to potrebno, što može dovesti do skraćenih i neredovnih menstruacija.

Prevremeno otkazivanje jajnika obično se javlja oko dvadeset i sedme godine života, mada istraživanja pokazuju da se može javiti kod jedne od hiljadu žena između 15 i 20 godina starosti i kod jedne od stotinu žena između 30 i 39 godina starosti. Najčešći simptom prevremenog otkazivanja jajnika su neplodnost i amenoreja (gubitak menstruacije).

Ožiljci na materici

Ožiljci unutar materice mogu uticati na kraće trajanje menstruacije. Ovo je poznato i kao Ašermanov sindrom, retko oboljenje koje se najčešće javlja kod žena koje su imale procedure višestrukih dilatacija i kiretaža. Pomenute procedure često se koriste za pražnjenje materice nakon pobačaja, kao metoda abortusa i za lečenje određenih ginekoloških oboljenja.

Žene koje imaju pomenuti sindrom imaju i kraće cikluse ili amenoreju, jer su samo dijelovi materice koji nisu zahvaćeni ožiljcima sposobni za krvarenje. Što više ožiljaka ima to je i manje i slabije krvarenje.

Dojenje

Većina žena koje doje neće imati ciklus za vreme trajanja dojenja. Dojenje može da odloži ovulaciju do osamnaest meseci, jer telo potiskuje hormone ovulacije proizvodnjom prolaktina, alfa-laktalbumina i sinteze laktoze.

Normalni ciklus će se vratiti nakon prestanka dojenja ili smanjenjem njegove učestalosti, ali čak i tada on može biti kraći nego što je to uobičajeno, zbog fluktuacije hormona.

Poremećaji štitne žlezde

Zvuči čudno, ali štitna žlezda može uticati na menstruaciju. Štitna žlezda se reguliše u hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežnoj osovini mozga, kao i hormoni koji regulišu ovulaciju i menstruaciju. Kada je jedan aspekt osovine poremećen, može doći i do poremećaja drugih aspekata.

Drugi pokazatelji preaktivne ili nedovoljno aktivne štitne žlezde mogu uključivati promene apetita i telesne težine, teškoće s regulisanjem telesne temperature, promene na kosi, osećaj anksioznosti i lupanje srca. Problemi sa štitnom žlezdom veoma su česti, a njihovo lečenje važno je za održavanje plodnosti i celokuno zdravlje.

Perimenopauza

Kako žena stari, tako i njen ciklus može postati kraći, posebno kako se ona približava menopauzi. Perimenopauza, vreme pre same menopauze, kada telo počinje sa hormonskim prelaskom, obično počinje u četrdesetim godinama života, ali nije neobično da se javi i u tridesetima.

Perimenopauza može trajati između četiri i šest godina. Tokom tog perioda, žena može imati kraći ciklus, a može se destiti da ga uopšte nema. Sve je to potpuno normalno i nema potrebe tražiti lekarsku pomoć tokom tog perioda. Međutim, ako ste zabrinuti, a posebno ako je reč o plodnosti, poseta ginekologu sigurno vam neće škoditi.

BONUS VIDEO: Milan Jovanović Strongman komentariše učesnike Espreso dijete - četvrta nedelja

(Espreso.co.rs/Minimagazin.info)