OVA BAKTERIJA JEDE LJUDSKO MESO: Uvek je u organizmu, svi su u strahu, a od lečenja možete POLUDETI! (FOTO)

Na koži ruke ili noge pojavi se malena bezbolna kvržica, slična čiru, koja na prvi pogled deluje poput mesta ugriza insekta. U roku od nekoliko nedelja, tkivo oko te kvržice nestaje, čir se otvara, nestaje i tkivo ispod njega, a na koži se pojavljuje rupa, objašnjeno je na Univerzitetu u Melburnu.

Ako zaražena osoba odmah ne počne sa lečenjem i jakom dozom antibiotika, otvorena rana može ostati na koži i do godinu dana, a zabeleženi su slučajevi u kojima je bila potrebna hirurška rekonstrukcija zahvaćenog dela kože.

Radi se o vrlo zaraznoj bakteriji Mycobacterium ulcerans koja uzrokuje bolest Buruli Ulcera. Zasigurno ste već čuli za bakteriju koja jede ljudsko meso.

Gotovo svake godine pojavi se nova priča o ljudima koji su plivali u pogrešnom jezeru i završili sa jednom takvom bakterijom zbog koje im meso doslovce truli. Ali, jesu li te bakterije zaista toliko užasne kao što zvuče? A ako jesu, kako oboleli uopšte može da preživi?

Cracked. com je razgovarao sa ženom čiji se otac 'susreo' s Fournierovom gangrenom, agresivnom vrstom bakterije koja jede ljudsko meso počevši od prepona žrtve. U mesecima koji su sledili, dobila je brzinski kurs za jednu od najstrašnijih bolesti na svetu...

1. Ona je uvek tu, čeka...

'To je jedna od najopasnijih bakterija na svetu. Strepto-P je bakterija koja jede meso, jedan od najčešćih uzroka nekroze tkiva, odnosno telo počinje da truli sve dok žrtva ne podlegne.

Streptokok je ušao u moj život nenadano, odmah nakon što sam se vratila s jednog putovanja. Moja porodica mi je pripremila rođendansku zabavu, za koju sam ih molila da ju odgode jer sam bila preumorna. Majka je pristala na to, jer je tata imao neke bolove u stomaku, pa smo sve odgodili za idući vikend.

Tri dana kasnije, moj otac je bio u komi.

Ispostavilo se da su bolovi u trbuhu nešto puno gore. Tata je imao strahovite bolove u području prepona, ali je lagao jer ga je bilo sram. Tek kada je postalo jako gadno, mama ga je naterala da joj pokaže gde ga i šta boli. Njegov penis se posve uvukao u telo, a njegovi testisi su natekli do veličine grejpa i skroz pocrneli. Oni delovi koji nisu pocrneli, bili su natekli i crveni.

Čak i u bolnici, lekari nisu znali šta mu je. Došao je u bolnici kasno uveče i odmah je oko njega bio celi tim lekara. Čekajući pet sati u Hitnoj nije zabavno, ali ispostavilo se je loš znak ako vas odmah prime i počnu sa lečenjem. Njegovo srce je počelo divljački kucati, bubrezi su počeli otkazivati i dok se nismo ni snašli već je bio spojen na aparate za disanje.

Tada smo već znali da ga gubimo, iako nismo znali zašto. Jedno je vreme izgledalo da neće uspeti. Bolnica je mojoj majci dodelila jednu medicinsku sestru kako bi je držala smirenom.

S modernom medicinom današnjice, podlegne 30-40 posto obolelih. U slučaju mog oca, njegov dijabetes za koji nije znao, srušio mu je imunitet dovoljno nisko da je streptokok mogao ući. oko polovina svih ljudi koje zahvati Fournierova gangrena (otmeni termin za truljenje prepona) ima dijabetes.

Ali čak i ako se oličenje zdravlja, ovaj streptokok samo čeka da vas napadne. Između 15-30 posto svetske populacije nosi ovu opasnu bakteriju u sebi, a da nema nikakve simptome. Ali, kada im padne imunitet ili zadobiju nekakvu otvorenu ranu, bakterija se javlja u svojem najgorem obliku.

2. Često se pogrešno dijagnostikuje

Jedan od razloga zbog kojeg ova nekroza uništava toliko puno ljudi leži u činjenici da je retka, a samim time i teška za dijagnosticirati. Lekari, naime, ne pretpostavljaju odmah da je reč o bakteriji koja jede ljudsko meso kada se požalite na bolove u testisima ili nečem drugom, tako da velika većina ovih slučajeva dobije pogrešnu dijagnozu. Iako ovaj deo 'jede' ljudsko meso zvuči spektakularno, činjenica je da nije reč o vidljivoj infekciji. To je, na neki način, obrnuta zombifikacija, u kojoj meso truli iznutra.

Većina simptoma su stvari koje mogu imati razne druge uzroke, reč je o klasičnim bolovima, nateknućima... Ako ste sretni, izbiju vam plikovi puni crnog gnoja koji smrde na trulo meso kada puknu. To se vaše telo pokušava rešiti raspadajućeg tkiva. Da, ovo je bolest u kojoj su crni gnojni plikovi koji smrde na trulo meso scenarij 'najboljeg slučaja'.

S obzirom na sve, nije teško za razumeti kada lekari postave pogrešnu dijagnozu. Nažalost, pogrešna dijagnoza povećava smrtnost sa 20 na čak 80 posto.

Odgađanje pravog lečenja čak i za nekoliko sati može biti kobno. Gangrena se može širiti i do jednog centimetra na sat, što je poput Formule 1 u svetu bakterija.

Napustili smo bolnicu iste večeri oko 22 sata. Otac je ostao, a lekari su bili delimično optimistični oko dijagnoze da znaju šta je mojem ocu. Ali onda su nas nazvali oko 1 sat ujutro i rekli da ga vode na hitnu operaciju. Nisu nam hteli dati nikakve šanse hoće li preživeti operaciju, već su samo rekli: 'Molite se'. Bilo da ste vernik ili ne, ovo je prestrašno za čuti iz usta hirurga.

Tata je preživeo prvu operaciju, ali bilo je blizu. Trajala je nekoliko sati. Tada su konačno postavili dobru dijagnozu i to je bila jedina dobra vest koju smo dobili od te operacije. Znate da je stanje loše kada čujete da vaš otac definitivno 'truli iznutra'.

3. Od lečenja možete poludeti

Efekti infekcije su isti onakvi kakvo i samo ime govori - nekroza tkiva. Sve se svodi na jako puno naticanja, bolova, a mrtvo tkivo je u vama i - ne može izaći.

Ako se ne leči, vaše telo je suočeno sa tim trulim tkivom. Ako ste sretni da ste u bolnici, poput mojeg oca, lekari jednostavno odrežu kožu i odstrane infekciju, ali vas ne zatvaraju nakon operacijom već koriste čudne flastere za vakuumiranim zatvaračem kako bi sprečili da se rana dodatno ne inficira. Tata je tako bio 'pod vakuumom' gotovo tri meseca, a redovno su ga otvarali kako bi odstranili dodatno zaraženo tkivo. Moj otac je imao sreće da je izgubio svega nekoliko kilograma, dok neki ostanu bez celih udova.

Kada se moj otac po prvi puta probudio iz kome, malo je reći da je bio spojen na sve moguće lekove. U jednom trenutku, brat i ja smo pokušali izračunati koliko rupa na telu ima i došli smo do broja 30. Bezbrojne igle, kateter, arterijske linije, šantovi, braunile... u jednom trenutku bi razgranali jednu iglu kako bi otac primio svih desetak lekova koji su mu trebali.

Ti svi lekovi, u kombinaciji sa svetlom, bukom aktivnošću i samim šokom nakon buđenja može dovesti do stanja nazvanog Intenzivna psihoza. Moj otac je bio toliko šokiran svime da je, kad se probudio, pokušao pojesti medicinsku sestru koja mu je davala pilule. Nije shvatio što se događa, ona mu se približila ustima i on je instinktivno zagrizao najjače što je mogao.

Počeli smo mu lekove davati kašikom, ali tek nakon što je ugrizao tri sestre i anesteziologa. Čak je i halucinirao neko vreme. Srećom, psihoza je nestala za nekoliko dana.

4. Menja se pojam užasavajućeg

Ovakva trauma menja način na koji doživljavate nove informacije. Taj prvi poziv u kojem su mi rekli da moj otac ide na operaciju i da možda neće preživeti zaustavila je celi moj svet. Plakala sam stalno i danima nisam spavala.

I upravo je ta trauma jednostavno isključila moju sposobnost da marim za išta što nije hitno poput toga. Moja venčana kuma je doživela saobraćajku u kojoj je povredila karlicu, ali budući da nije bila na Intenzivnoj, u mojoj glavi nisam smatrala da je to tako ozbiljno.

5. Oporavak je dugačak put

Plastični hirurg je morao rekonstruirati velik deo očevog tela. Ne samo da je ostao bez dosta kože, već je u komi izgubio i dosta kilograma. Jednostavno, više nije bilo dosta tkiva na njegovom telu kako bi se zatvorile njegove rane, pa je hirurg morao improvizirati.

Takođe, sve vreme je u sebi imao ugrađenu vrećicu za izmet, budući da zbog nedostatka kože nije mogao u WC. Tu vrećicu je imao u sebi idućih godinu i po dana.

Onda je 'zaradio' lošu reakciju na anestetike. Iako to normalno nije neka velika stvar, ali budući da je i dalje bio pun opasnog streptokoka, nije se mogao lečiti među ostalim bolesnicima, već je ponovno morao biti u izolaciji na Intenzivnoj.

Uprkos ovome svemu, moj otac je živ! A ako uzmemo u obzir da je tri meseca proveo u bori s bolešću od koje vam truli telo, mislim da je to prilično neverovatno.'

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Novi.ba)