KAD UMRETE, ZNATE DA STE UMRLI: Naučnici otkrili da POSLE SMRTI MOZAK I DALJE RADI!!!

Vremenom smrti smatra se trenutak kad je došlo do srčanog zastoja, odnosno kad prestane električni impuls koji pokreće otkucaje srca. Kao posledica, srce prestaje da kuca.

Dakle, trenutak kad se srce zaustavi smatra se vremenom smrti. Ali, pitanje je zahvata li smrt odmah naš um ili u njega ulazi postepeno? Neki su naučnici proučavali iskustva blizu smrti (NDE) kako bi stekli uvid u to kako smrt zahvata mozak. Ono što su pronašli je neverovatno: talas struje ulazi u mozak nekoliko trenutaka pre smrti mozga. Jedna studija iz 2013. na Univerzitetu Mičigen, koja je ispitivala električne signale unutar glava pacova, otkrila je da su ušli u stanje "hiper-upozorenja" neposredno pre smrti, piše bigthink.com. Naučnici počinju da misle da je NDE uzrokovana smanjenim protokom krvi, zajedno s abnormalnim električnim ponašanjem unutar mozga. Tako bi stereotipni "tunel belog svetla" mogao da proizlazi iz talasa neuronske aktivnosti. Dr Sam Parnia je direktor istraživanja intenzivne nege i reanimacije, na NYU Langone School of Medicine u Njujorku. On i njegove kolege istražuju tačno kako mozak umire. U dosadašnjem radu vodio je tim koji je proučavao životinje analizirajući trenutke pre i posle smrti.

- Mnogo puta, oni koji su imali takva iskustva govore da plutaju po sobi i da su svesni medicinskog tima koji radi na njihovom telu - rekao je dr Parnia za Live Science. - Opisuju kako lekari rade, svesni su njihovih razgovora, svesni su i svih stvari koje su se događale, a koje ne bi trebalo da znaju. Potvrdili su to i lekari. - Pa kako bi oni koji su bili tehnički mrtvi bili svesni onoga što se događa oko njih? Čak i nakon što se naše disanje i otkucaji srca zaustave, svesni smo 2-20 sekundi - kaže dr Parnia. Toliko je vremena potrebno da i korteks prestane da radi bez dovoda kiseonika. A to je deo mozga koji razmišlja i donosi odluke. Takođe je odgovoran za dešifrovanje informacija prikupljenih iz naših čula. Prema Parniji, u tom razdoblju ljudi izgube reflekse iz moždanog stabla - refleks oseta i kretanja.

Moždani talasi iz korteksa u tom trenutku ne mogu više da se detektuju, ali i tada može da prođe još sat vremena da se ugasi naš organ za razmišljanje.

Obično, kada se srce zaustavi neko nastavi s kardiopulmonalnom reanimacijom. To će osigurati oko 15% kiseonika potrebnih za obavljanje normalne funkcije mozga.

- Ako uspete da ponovo pokrenete srce, a to je ono što CPR pokušava da učini, postupno će početi ponovo da funkcioniše mozak. Što duže pokušavate sa reanimacijom, podstičete i rad mozga, ali on radi malo sporije - kaže doktor Parnia. Poslednja studija dr Parnie istražuje veliki broj Evropljana i Amerikanaca koji su doživeli srčani zastoj i preživeli.

- Na isti način na koji istraživači mogu da proučavaju kvalitativnu prirodu ljudskog iskustva ljubavi, pokušavamo da razumemo tačne osete koje ljudi doživljavaju kad prolaze kroz smrt, jer smo shvatili da bi to moglo biti univerzalno iskustvo u trenutku smrti. Jedan od ciljeva je posmatrati kako mozak deluje i reaguje tokom srčanog udara, kroz proces smrti i toekom oživljavanja. Koliko kiseonika tačno treba da mozak ponovno počne da reaguje? Kako je mozak radio nakon oživljavanja? Učenje o tome gde su linije života i smrti može poboljšati tehnike oživljavanja, koje bi mogle spasiti bezbroj života godišnje.

- Istovremeno, takođe, proučavamo ljudski um i svest u kontekstu smrti. Postoji li svest i li je smrt poništava, tj. nastavlja li se nakon nekog vremenskog razdoblja - i kako se to odnosi na ono što se događa u mozgu u realnom vremenu - kaže Parnia. Bonus video:

(Espreso.co.rs)