ŠEST MEDICINSKIH MITOVA: Zbog ovih LAŽI možete i da umrete, ČUVAJTE SE!

Oduvek je postojalo verovanje u mitove, ali je – srećom – bilo i na ivici društva, a što se tiče medicine i nauke, bilo je apsolutno izvan svih okvira naučne zajednice. Poslednjih godina, međutim, svedočimo poplavi apsolutno nenaučnih mitova kojima se tvrdi da je crno belo, da vakcinacija uzrokuje autizam, da se neke od najtežih bolesti mogu lečiti maltene kristalima i sličnim alhemičarskim čudima.

Pa se događa da odjednom čak i u zapadnom svetu imamo prave male epidemije i umiranje od bolesti koje smo smatrali stavljenima pod kontrolu jednom zauvijek - male boginje, dečja paraliza. Ovdje nabrajamo nekoliko primera navodnih medicinskih mitova i otkrivamo šta je istina, a šta je pravi medicinski „fejk njuz“.

1. Vakcinacija u detinjstvu uzrokuje autizam

Mit Britanskog gastroenterologa Endrju Vejkfilda 1998. godine u studiji objavljenoj u magazinu The Lancet tvrdio je kako je pronašao vezu između autizma i vakcinacije protiv boginja, zauški i rubeola koju deca dobijaju u predškolskom uzrastu. Njegovo otkriće prestravilo je roditelje a ta sumnja ostala je i do danas. Zabeležen je porast nevakcinisane dece po celom svetu, a posebno brine činjenica kako su boginje bolest koja može imati i smrtonosne posledice. Uprkos tome, istraživanje koje je sproveo CNN 2015. godine, pokazalo je kako su roditelji koji su protiv vakcinacije dece većinom imućniji, belci i obrazovani. 57 posto ispitanika kao objašnjenje zašto nisu cepili svoju decu navode "zabrinutost oko autizma", piše Popular mehaniks.

Istina - Njegovu studiju 2010. godine The Lancet je opovrgao tvrdeći kako je reč o "nevažećoj nauci". Kako se pokazalo Vejkfild je prevario javnost i to zato što je namerno falsifikovao podatke, a za to dobio novac od advokata koji su radili na tužbama protiv bolesti prouzrokovanih vakcinama. Zbog toga je i ostao bez svoje lekarske dozvole.

2. Dijete s manjim unosom masti mogu sprečiti razvoj srčanih problema

Mit - Glavni uzrok smrtnosti u 40-im godinama prošlog veka u SAD-u bile su upravo razne srčane bolesti. Kako bi se otkrilo zašto je to tako i što uzrokuje bolesti sprovedeno je niz studija. Između ostalog i one poznate Framingham Heart Study i Seven Countries Study. Upravo ova poslednja ispitala je činioce rizika u različitim kulturama i povezala prehranu s visoko zasićenim masnoćama s bolesću srca. Rezultate je podržalo i američko srčano udruženje pa alarmirao naciju zbog zasićenih masti. Trend je ispratila i prehrambena industrija koja je počela proizvodnju bazirati na smanjenju masti u proizvodima. Srčane bolesti i dalje su ostale glavni uzrok smrtnosti u zemlji, uprkos sve većoj popularizaciji i propagandi protiv masne hrane.

Istina - Milioni dolara potrošeni su kako bi se mogli duplirati rezultati ove studije, pa je zapravo upitna postala metodologija koju su koristili. Novo istraživanje koje je sproveo The Lancet a obuhvatilo je 18 država duž pet kontinenata zaključilo je kako "masti nisu povezane sa srčanim bolestima". 3. Redovno PSA testiranje prostate kod mlađih muškaraca može spasiti život

Mit - Rak prostate jedan je od najčešćih tumora među muškarcima, i drugi

najsmrtonosniji nakon raka pluća. Određivanje specifičnog antigena prostate meri nivo ovog proteina u krvi, a čije povećanje može ukazivati na rak prostate. 1994. godine Američka agencija za hranu i lekove odobrila je ovakva testiranja asimptomatskih muškarca. Kako je reč o jednostavnom zahvatu i neinvazivnoj tehnici koja može otkriti smrtonosnu bolest, pretpostavlja se kako se tokom godine obavi oko 20 miliona ovakvih testiranja.

Istina - Većina njih zapravo napravi više štete nego koristi. Čak i lekar koji je otkrio mogućnost ovakvog testiranja nazvao je raširena testiranja - profitom vođenu katastrofu javnog zdravstva. 2012. godine američka Preventive Services Task Force savetovala je da se ne sprovode ovakva testiranja, budući da je oko 80 posto njih bilo s lažnim pozitivnim rezultatima. Nepotrebni tretmani mogu uključivati bolne biopsije, operacije i zračenja. Stručnjaci procenjuju kako pet od 1.000 muškaraca koji operišuu rak prostate će najverovatnije umreti u roku od mesec dana, a najmanje 200 do 1.000 muškaraca koji uz operaciju rade i zračenja razviju niz komplikacija, uključujući i erektilnu disfunkciju, problem s mokraćnim putevima i sl. 4. Sirovo mleko zdravije je od pasterizovanog

Mit - Teško je precizno odrediti kada se rodila ova ideja, ali pokret je sve jači i jači. 12 američkih država tako dozvoljava prodaju sirovog mleka u trgovinama, a još ih 13 planira krenuti tim putem. U procesu pasterizacije mleka ono se zagrijava kako bi se ubile štetne bakterije, no pobornici sirovog mleka tvrde kako vrućina takođe uništava važne hranjljive stvari koje se nalaze u mleku i da konzumacija pasterizovanih mlečnih proizvoda uzrokuje razvoj alergija i raznih simptoma netolerancije na laktozu.

Istina - Američka organizacija za hranu i lekove kaže kako ne postoji ni jedan dokaz da je sirovo mleko bolje do pasterizovanog. Čak štaviše smatraju kako je istinito nešto sasvim suprotno: Dok nepasterizovano mleko i mlečne proizvode konzumira više od 3 posto populacije, oni uzrokuju 96 posto bolesti koje su povezane sa zaraženim mlečnim proizvodima. To je 840 puta više bolesti i 45 puta više lečenja nego kod konzumenata pasterizovanih proizvoda. Infekcije štetnih bakterija iz sirovog mleka (poput salmonele i E. coli) mogu dovesti do zatajenja organa, paralize ili smrti.

5. Za bolove u donjem delu leđa, najbolja je operacija

Mit - Pršljenovi koji čine kičmu obloženi su diskovima, jastučićima koji ublažavaju i apsorbuju bilo kakve šokove. Tokom vremena oštećenje diskova dovode do mikropokreta koji izazivaju bolove. Može se dogoditi i ukleštenje živca a bolovi se mogu širiti i po nozi.. Na pregledu MR-om, ili CT-om, suženje prostora između pršljenova često se tumači kao degeneracija diska i izvora bola. Čini se logičnim, dakle, kako bi operacije spajanja pršljenova ili uklanjanja kosti mogle ograničili te mikropokrete, stvorili više prostora za živce i olakšali bol. Ovo razmišljanje je dovelo do 70 posto povećanja takvih operacija u periodu od 2001 do 2011. Oko 400.000 takvih operacija obavlja se godišnje u SAD - u.

Istina - Nedavna studija pokazala je kako 40 posto ljudi koji budu podvrgnuti takvim operacijama nakon njih i dalje osećaju značajan bol. Mogućnosti razvoja komplikacija koje mogu ugroziti život, čak su do 20 posto. Čak i uz današnji napredak tehnologije gotovo nemoguće je otkriti šta uzrokuje te bolove u leđima. Oko 85 posto su zapravo nespecifični tipovi čiji uzrok nije identifikovan, pa i operacija nije najbolje rešenje za njih.

6. Elektrokonvulzivna terapija uzrokuje oštećenje mozga

Mit - Struja koja prolazi kroz mozak kako bi izazvala hemijske napade čini se sirovim i varvarskim postupkom. U holivudskim filmovima prikazani su pacijenti koji se grče od bolova pre dobijanja takvog 'tretmana' a zatim postaju pasivni i dožive gubitak pamćenja i promenu ličnosti. Zaista, pedesetih godina prošlog veka, psihijatrijske bolnice, takvu terapiju koristile su za sva "tretiranja" od neurednog ponašanja do homoseksualnosti. A te percepcije i dalje postoje. U istraživanju Velike Britanije oko 20 posto ispitanika izjavilo je da se boje umiranja ako budu podloženi elektrošokovima.

Istina - Osobama koje se bore s depresijom otpornom na svako lečenje, elektrošokovi su često jedina opcija. Antidepresivni lekovi imaju od 50 do 60 posto uspeha, dok je uspešnost ovakvog zahvata od 70 do 90 posto. Studije pokazuju kako je lečenje na ovakav način sigurno, a gubitak pamćenja kratkotrajan. Pacijenti ne osećaju bolove od zahvata i nema vidljivih konvulzija. Sveukupno, to je visoko učinkovit antidepresivni tretman - i za prevenciju samoubistava gde je značajno bolji od terapije lekovima. Pacijenti dramatična poboljšanja mogu primetiti nakon samo nedelju ili dve, u poređenju sa šest do osam nedelja potrebnih za puni učinak antidepresiva uz moguće nuspojave debljanje, poremećaji spavanja i sl.

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs/Express.hr)