"TO UBEDLJIVO NAJBOLJE RAZBIJA SVU MAST U JETRI!" Dr Voja ukazao na KARDINALNU GREŠKU koju mnogi Srbi prave

Zdrava ishrana, fizička aktivnost i briga o telu sve češće su u središtu pažnje, ali povišen holesterol, masna jetra i kardiovaskularne bolesti i dalje muče mnoge ljude. Gde grešimo i koliko naše zdravlje zavisi od genetike, a koliko od svakodnevnih navika? Na ova pitanja odgovara specijalista gastroenterologije sa višedecenijskim iskustvom, prof. dr Vojislav Perišić.

Dr Vojislav Perišić objašnjava šta dovodi do porasta lošeg holesterola, kakvu ulogu u tome imaju nasleđe i način života i šta možemo da preduzmemo kako bismo ga držali pod kontrolom.

Jetra ima ključnu ulogu u stvaranju holesterola, a čuveni dr Voja ističe da je važno smanjiti proizvodnju njegovog lošeg, LDL oblika. Povišen nivo LDL holesterola doprinosi stvaranju naslaga u arterijama i povećava rizik od njihovog sužavanja i začepljenja.

"Suština je smanjiti sintezu lošeg holesterola u jetri. To može da se uradi na više načina. Ne samo nivo holesterola već i kvalitet života i naša dugovečnost mogu da se dovedu u ravnotežu balansiranom dijetom i ranim prepoznavanjem hiperholesterolemije."

Prof. dr Vojislav Perišić osvrće se i na ulogu žučnih soli u varenju masti, objašnjavajući sa kakvim se teškoćama pojedini ljudi suočavaju:

"Jedan broj ljudi, a to nije mali procenat, ne adaptira svoj set žučnih soli na efikasno varenje i ne može da svari ono što smo uneli, posebno ako su u pitanju dodatne kalorije koje se deponuju u jetru u vidu masti."

Zašto promene u ishrani nisu uvek dovoljne?

Uravnotežena ishrana ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja, ali dr Perišić ukazuje na to da promene u jelovniku ne daju uvek očekivane rezultate.

"Imamo i ljude koji na normalnoj ishrani imaju masnu jetru. Ako pokušamo da smanjimo holesterol i trigliceride dijetetsko-higijenskim režimom i lekovima, možemo da ga smanjimo samo za oko 30 procenata. Ostalo ne možemo."

Dr Perišić potom govori o poreklu holesterola u krvi i objašnjava da ga organizam i sam proizvodi:

"Do 70 odsto holesterola dolazi iz hrane u krvi, a ostatak je endogena sinteza holesterola".

Kada su lekovi neophodni za kontrolu holesterola?

Perišić naglašava značaj terapije kada su vrednosti holesterola dugotrajno povišene:

"Bez lekova krvni sudovi ne mogu da se sačuvaju ukoliko su vrednosti hronično povišene."

Uz terapiju koju odredi lekar, važnu ulogu imaju uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost. Povišen holesterol zahteva pravovremenu pažnju, jer dugoročno zanemarivanje problema može da ostavi ozbiljne posledice po zdravlje.

Povišen holesterol mogu da imaju i mršave osobe

Povišen holesterol nije vezan isključivo za višak kilograma – mogu ga imati i mršave osobe. Na njegov nivo utiče i genetika, a nasledna hiperholesterolemija može da se ispolji već u detinjstvu. Zato su rano otkrivanje i pravovremeno lečenje važni za sprečavanje ozbiljnih zdravstvenih posledica.

Dr Perišić: Kretanje i umerenost u ishrani su ključni

Profesor Perišić posebno ističe značaj svakodnevnog kretanja i umerenosti u ishrani:

"Radite, trošite energiju, hodajte, vežbajte, pokušajte da trošite više kalorija nego što unesete. Budite umereni u hrani i neka tu bude što više voća i povrća, kao i što više sveže hrane. Izbegavajte prerađenu, masnu, prženu i pohovanu hranu. Kretanje! U kretanju je ključ razbijanja masti u jetri", rekao je doktor za eKliniku.

Govoreći o uticaju fizičke aktivnosti na jetru, dodao je:

"Kada bi svaka odrasla osoba svakodnevno hodala 8 kilometara, može i u umerenom tempu, sve masnoće iz jetre bi se sagorele, pa i one takozvane ekstra masnoće. A da ponovimo, prooksidantno dejstvo masnoća uništava hepatocite, ćelije u jetri. Dijeta i lekovi koji će regulisati sintezu holesterola, sa ciljem povećanja procenta žučnih soli koji učestvuju u varenju masnoća, delovaće još efikasnije ako hodanjem i fizičkom aktivnošću stimulišemo jetru na ovaj proces. Dakle, niži nivo holesterola, bolji lipidni status i kvalitet života uz manji rizik od ciroze jetre – jasno je zašto je važno da imamo fizičku aktivnost, to može svako samo da se malo potrudi."

Bonus video:

(Espreso / Blic žena / Anđela Skorobać)