"OVAJ NAPITAK JE SPAS ZA CREVA" Molekularni BIOLOG upozorava: "Sami spremite, jer u prodavnici sadrži 50 sojeva..."

Smatra se jednom od najzdravijih fermentisanih namirnica, stručnjaci ističu da veoma blagotvorno deluje na crveni mikrobiom. A kako tvrdi mikrobilog Hrvoje Dokuzović, daleko zdravija opcija je da kefir napravite kod kuće, nego da ga kupujete u prodavnici.

Dokuzović svrstava kefir među najbolje namirnice kada je u pitanju zdravlje creva, mada skreće pažnju: "Kefir, vrhunska namirnica, ocena 9,5/10, ali opet morate biti oprezni – to znači da kefir koji kupujete u prodavnici i pravi kefir koji pravite sa kefirnim zrncima nisu isto piće".

Industrijski proizvedeni kefir se najčešće proizvodi uz pomoć odabranih bakterijskih kultura kako bi ukus i kvalitet bili ujednačeni od serije do serije. Ttradicionalni kefir se stvara fermentacijom mleka pomoću kefirnih zrnaca, koja sadrže složenu zajednicu bakterija i kvasaca, piše Slobodna Dalmacija.

Kako tvrdi molekularni biolog, broj različitih mikroorganizama je ono što čini najveću razliku između dve vrste kefira.

"Kefir iz prodavnice ima nekoliko sojeva bakterija, obično dva do pet, ali kefir napravljen od pravih žitarica ima 30 do 50 sojeva bakterija i kvasca koji 'žive' zajedno i dopunjuju se".

Prema naučnoj literaturi, kefirna zrna zaista mogu da sadrže veliki broj različitih mlečnokiselinskih bakterija, sirćetnih bakterija i kvasaca. Njihov tačan sastav može da varira u zavisnosti od porekla zrna, korišćenog mleka i načina pripreme.

Ova raznolikost mikroorganizama jedan je od razloga zašto se kefir često proučava zbog mogućih pozitivnih efekata na varenje, ravnotežu crevnog mikrobioma i imuni sistem. Međutim, stručnjaci napoominju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se svi ovi efekti sa sigurnošću potvrdili.

Mikrobiolog naglašava da nije ključna samo količina bakterija, već i njihova raznolikost.

"Ova raznolikost je ključna jer crevima trebaju raznovrsni mikrobiomi, a ne velika količina jedne vrste", dodaje.

Raznolik mikrobiom se sada smatra jednom od karakteristika zdravog creva. Istraživanja pokazuju da ljudi sa većom raznolikošću crevnih mikroorganizama često imaju bolju metaboličku i digestivnu funkciju, bez obzira što na sastav mikrobioma utiču brojni faktori kao što su ishrana, lekovi, starost i način života.

Fermentisana hrana poput kefira, jogurta, kiselog kupusa ili kimčija može da bude deo ishrane koja doprinosi raznolikosti mikrobioma, ali sama po sebi nije jedino rešenje za njegovo očuvanje.

Kako pripremiti kefir? "Ako još nemate kefir zrna, vredi ih nabaviti, jedna kašičica kefir zrna, ostavljena u mleku na sobnoj temperaturi 12 sati, i imaćete fermentisanu hranu koja je bez premca", savetuje mikrobiolog.

Prilikom pripreme, važno je koristiti čistu posudu i poštovati higijenska pravila kako bi se osigurala bezbedna fermentacija. Nakon što se proces završi, kefir se proceđuje, a zrna se mogu ponovo koristiti za novu pripremu.

Mada domaći kefir može biti vredan dodatak uravnoteženoj ishrani, lekari nas podsećaju da nijedna namirnica nije čudotvorni lek. Dugoročno zdravlje creva prvenstveno zavisi od raznovrsne ishrane bogate vlaknima, voćem, povrćem, mahunarkama i integralnim žitaricama, uz redovnu fizičku aktivnost i zdrav način života, navodi se na sajtu Slobodna Dalmacija.

Bonus video:

(Espreso/BlicŽena/Jelena Milenković/Slobodna Dalmacija/Prenela: N.J)