"JA SAM HEPATOLOG, OVO JE PRVA STVAR KOJU KAŽEM PACIJENTIMA SA MASNOM JETROM" Doktorka tvrdi da OVO rešava probleme

Izraz „masna jetra“ godinama se koristi među pacijentima i lekarima, ali više nije zvanična medicinska dijagnoza. To ne znači da bolest više ne postoji, već da je stručna zajednica odlučila da promeni način na koji se ona definiše i razume. U junu 2023. godine vodeća udruženja hepatologa iz SAD i Evrope dogovorila su da se nekadašnji naziv nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD) zameni terminom metabolička steatotična bolest jetre povezana sa metaboličkom disfunkcijom, odnosno MASLD.

Prema rečima dr Ruče Šah za "Parade", gastroenterološkinje i hepatološkinje iz zdravstvenog sistema HonorHealth, promena naziva nije samo formalnost.

"Ova razlika je važna jer se ranije smatralo da je masna jetra uglavnom bolest povezana sa gojaznošću, dok danas znamo da je mnogo bliže povezana sa metaboličkim sindromom“, objašnjava doktorka.

Metabolički sindrom podrazumeva grupu poremećaja povezanih sa insulinskom rezistencijom, među kojima su dijabetes, predijabetes, visok krvni pritisak, povišen holesterol i nagomilavanje masnoće u predelu stomaka. Naučnici čak istražuju i mogućnost da se sindrom policističnih jajnika (PCOS), hormonski poremećaj koji može izazvati probleme sa plodnošću, ubuduće poveže sa MASLD dijagnozom.

Dr Šah upozorava da je izuzetno važno da osobe sa ovim stanjem budu pod redovnim nadzorom lekara i da ozbiljno pristupe promeni životnih navika.

„Lečenje i dijagnostika masne jetre moraju biti usmereni na uzroke bolesti kako bi se sprečila dugoročna oštećenja“, kaže ona. „MASLD je danas vodeći uzrok bolesti jetre, a ako se ne leči, može dovesti do ciroze.“

Ciroza predstavlja trajno ožiljkavanje jetre nastalo dugotrajnim oštećenjem i uglavnom je nepovratna. Zato je, naglašava doktorka, važno reagovati što ranije.

Prva stvar koju savetuje pacijentima sa masnom jetrom jeste smanjenje unosa šećera.

"Smanjenje količine šećera može pomoći organizmu da počne da razgrađuje masnoće i omogući jetri da se postepeno oporavlja", objašnjava dr Šah.

Pregled istraživanja objavljen 2018. godine u časopisu Journal of Hepatology pokazao je da smanjenje unosa zaslađenih napitaka i fruktoze, posebno one iz dodatih šećera, može smanjiti nakupljanje masnoće u jetri. Noviji pregled studija iz 2023. godine objavljen u Hepatology Communications navodi da naučnici još istražuju preciznu ulogu dodatog šećera u razvoju bolesti jetre, ali da većina ljudi unosi znatno više šećera nego što bi trebalo. Autori ističu da smanjenje unosa može pomoći u smanjenju rizika od brojnih zdravstvenih problema, uključujući bolesti jetre.

„Previše šećera može direktno oštetiti creva, mikrobiom i jetru“, kaže dr Šah. „To dovodi do stvaranja masnih naslaga u jetri i pokreće upalne procese koji vremenom mogu izazvati ožiljke.“

Pored toga, visok unos šećera povećava rizik od insulinske rezistencije. Kada ćelije postanu manje osetljive na insulin, organizam teže razgrađuje šećer, pa pankreas mora da proizvodi sve više insulina. To može dovesti do dijabetesa tipa 2 i drugih ozbiljnih problema.

„Insulinska rezistencija izaziva dodatnu upalu, ponekad bol, povećanje jetrenih enzima i na kraju ožiljkavanje jetre, odnosno cirozu, čak i kod ljudi koji ne piju alkohol“, upozorava doktorka.

Koliko šećera je dozvoljeno dnevno?

Dr Šah se poziva na preporuke Svetske zdravstvene organizacije, prema kojima dodati šećeri ne bi trebalo da čine više od 10 odsto ukupnog dnevnog unosa kalorija.

„To je oko 50 grama šećera dnevno, odnosno najviše 200 kalorija ako unosite 2.000 kalorija dnevno“, objašnjava ona.

Svesna je da mnogima nije lako da smanje unos šećera, naročito ako vole slatkiše ili su navikli na takvu ishranu. Zato savetuje da se fokus prebaci na hranu bogatu proteinima i vlaknima.

„Namirnice sa mnogo proteina i vlakana usporavaju varenje i produžavaju osećaj sitosti“, kaže doktorka.

Ako vam grčki jogurt ili brokoli nisu dovoljni da obuzdate želju za slatkim, preporučuje kvalitetan med, javorov sirup ili urme kao bolju alternativu običnom ili veštačkom šećeru.

„Ukusi poput vanile ili cimeta mogu prevariti mozak i stvoriti osećaj da jedete nešto slatko, iako zapravo unosite vrlo malo šećera“, dodaje ona.

Dr Šah naglašava da promene ne dolaze preko noći.

„Pacijentima obično dam najmanje tri do šest meseci pre nego što ponovo procenjujemo rezultate“, kaže ona. „U većini slučajeva, tokom jedne godine jetra počinje da se obnavlja zahvaljujući zdravijem načinu života.“

Šta još može pomoći jetri?

Osim smanjenja unosa šećera, doktorka savetuje i potpuno izbegavanje alkohola, kao i oprez kada su u pitanju popularni „detoks“ preparati i „čišćenja jetre“ koja se promovišu na TikToku.

Posebno preporučuje mediteransku ishranu.

„Pokazalo se da mediteranska dijeta značajno poboljšava zdravlje jetre“, objašnjava ona. „Redovna fizička aktivnost, uključujući kardio trening i vežbe snage, takođe pomaže jetri da iskoristi višak masnoće i zaštiti se od oštećenja.“

Brojna istraživanja, uključujući studiju objavljenu u časopisu Diabetes Spectrum, pokazala su da su mediteranski način ishrane i redovno vežbanje među najefikasnijim metodama za očuvanje zdravlja jetre. Ova ishrana podrazumeva dosta biljnih namirnica, nemasnih proteina poput pasulja i piletine, mnogo voća i povrća, kao i zdravih masti bogatih omega 3 masnim kiselinama koje se nalaze u maslinovom ulju, avokadu i masnoj ribi poput lososa.

Kada je fizička aktivnost u pitanju, Američko udruženje za srce preporučuje najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, poput brzog hodanja ili drugih vežbi tokom kojih se ubrzava rad srca, ali je razgovor i dalje moguć.

Bonus video:

(Espreso / Nova / Milorad Milovanović)