ONKOLOZI UPOZORILI: Predmet iz kuhinje, posebno ako je proizveden pre 2013. godine, krije veliki RIZIK ZA ZDRAVLJE

Naše zdravstveno stanje ne či ni samo ishrana, ali način ishrane može značajno da utiče na rizik od razvoja raznih bolesti. Upravo zbog toga onkolozi sve češće upozoravaju da pažnju ne treba obraćati samo na namirnice koje unosimo, već i na predmete koje svakodnevno koristimo u kuhinji. Među njima se posebno izdvojilo jedno veoma popularno kuhinjsko pomagalo.

Onkolog dr Let Džordž iz HonorHealth-a upozorava da problem mogu predstavljati i šerpe, tiganji i kuhinjski alati koje svakodnevno koristimo za pripremu hrane.

„Mnogo manje znamo o tome na koji način posuđe i pribor koje koristimo mogu da unesu štetne hemikalije u organizam. Upravo znanje i razumevanje tih stvari pomažu ljudima da donesu bolje odluke za svoje zdravlje“, objasnio je on.

Kako navode lekari cilj nije stvaranje panike niti proglašavanje jednog proizvoda „otrovnim“, već ukazivanje na to kako male, ali dugotrajne izloženosti određenim hemikalijama mogu vremenom povećati rizik od bolesti.

Posebno upozorenje odnosi se na nelepljivo posuđe, odnosno tiganje i šerpe sa premazom koji sprečava lepljenje hrane. Onkolozi navode da stariji modeli, naročito oni proizvedeni pre 2013. godine, mogu predstavljati potencijalni zdravstveni problem.

Dr Džejmi Koprivnikar objašnjava da se kod većine ovakvog posuđa koristi sintetički fluoropolimer poznat kao PTFE, najpoznatiji pod nazivom teflon, koji se nanosi na metalnu površinu poput aluminijuma.

Problem nastaje jer su starije verzije nelepljivih premaza često proizvodene uz pomoć hemikalije PFOA, koja pripada grupi takozvanih „večnih hemikalija“, poznatih kao PFAS. Prema rečima doktorke Račne Šrof, istraživanja su pokazala da visoka izloženost ovim supstancama, posebno kroz industrijsku proizvodnju ili zagađenu vodu, može biti povezana sa povećanim rizikom od određenih vrsta raka, naročito raka bubrega, a moguće i raka testisa.

Doktorka Šrof ističe da sama upotreba modernog i neoštećenog tiganja nije najveći problem. Mnogo veću opasnost predstavlja pregrevanje ili oštećenje zaštitnog sloja.

„Kada se posuđe sa PTFE premazom zagreje iznad oko 260 stepeni Celzijusa, premaz može početi da se raspada i oslobađa isparenja“, upozorila je ona.

Ipak, doktor Džordž navodi da je u svakodnevnoj upotrebi retko da tiganj dostigne tako visoku temperaturu. On objašnjava da većina ulja, putera i masnoća počinje da dimi na temperaturama oko 200 stepeni Celzijusa, što je znatno ispod granice na kojoj dolazi do raspadanja premaza.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da problem mogu predstavljati ogrebotine i oštećenja na površini posuđa, jer tada hemikalije lakše dospevaju u hranu.

Dr Adel Kan, onkolog i epidemiolog iz Teksasa, kaže da su posebno problematični stari i izgrebani tiganji koje ljudi koriste godinama.

„Kako tiganj stari, zaštitni sloj postaje sve oštećeniji i tada je mnogo veća verovatnoća da će početi da se raspada, oslobađa štetna isparenja i prenosi neželjene hemikalije u hranu“, objasnio je on.

Stručnjaci upozoravaju i da oznaka „PFOA-free“ ne znači automatski da je posuđe potpuno bezbedno. Potrošači često pogrešno misle da to znači i „PFAS-free“, odnosno bez svih spornih hemikalija, ali to nije slučaj.

Zbog toga lekari savetuju dodatni oprez čak i kod modernih modela nelepljivog posuđa. Preporuka je da se izbegava kuvanje na veoma visokim temperaturama, da se posuđe zameni čim se pojave ogrebotine i da se ne koristi kada je zaštitni sloj oštećen.

Dobra vest je da postoje sigurnije alternative. Stručnjaci preporučuju posuđe od livenog gvožđa i ugljeničnog čelika, koje prirodnim putem stvara nelepljivu površinu bez hemijskih premaza. Popularan izbor je i emajlirano liveno gvožđe koje dobro zadržava toplotu i lako se održava.

Keramičko posuđe smatra se modernijom alternativom bez PFAS hemikalija, iako stručnjaci upozoravaju da nije toliko dugotrajno kao klasični nelepljivi premazi. Veliki broj profesionalnih kuvara i dalje najviše koristi nerđajući čelik, koji se smatra izdržljivim i sigurnim za pripremu hrane.

Onkolozi savetuju da ljudi ne moraju odmah da menjaju celo posuđe, već da prvo izbace stare, izgrebane i deformisane tiganje, posebno one proizvedene pre 2013. godine.

Važan je i način korišćenja posuđa. Stručnjaci preporučuju kuvanje na nižim temperaturama, izbegavanje zagrevanja praznog tiganja, korišćenje drvenog ili silikonskog pribora umesto metalnog, kao i ručno pranje mekim sunđerom umesto grubih žica i mašine za sudove.

Kako bi se sprečilo stvaranje novih oštećenja, savetuje se i da se između tiganja i šerpi prilikom odlaganja stavlja krpa ili papirni ubrus kako bi se površina zaštitila od grebanja.

Bonus video:

(Espreso / Nova / Milorad Milovanović)